Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће. Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.) Бог зна шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... — Шта је оно? — викну Бакоња.