Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато! Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао,