Употреба речи пропињу у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

топуз, стављају ђуле, на тас слеће гавран с Небојше куле, на тас из мрака долећу коњаници, и с коња који се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на тас из зобница бацају крваве главе; на тас се слажу оранице,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Коњи се беху узнемирили и почеше да се пропињу. Слуге поскакаше, да их смирују, а једна рота пехоте поче да потискује, на другој страни сокака, пред кућама, гомилу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Оне нам шире и продубљују свијет, пропињу га увис, у бескрај ведрина, и увијек изазивају лаку и радосну трему: на сваком кораку, иза сваког завијутка, чека те

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну. Доле Магда се узрујала.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А доле, у равни дави се варош у потопу магле, и само штрче кипариси и џамије, и пропињу се као над водом високи кровови с димњацима, као у поплави.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А и онај дечак који продаје кикирики. Из даљине зачу се музика. Сви се окрећу на ту страну, нагињу и пропињу на прсте. Гласни повици допиру. Чује се: „Живели!“... „Здравствујте!“... „Ура!

„Фикус“ их враћа. На уском простору коњи се тешко крећу, и онда сударају и пропињу. Фјодор удари корбачем свога коња, који налете на врану кобилу те ова западе задњим ногама покрај пута, одакле се

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

нас да скапавамо од глади, да лижемо зној са његових угојених кљусина које му служе само зато да би их гледао како се пропињу и ржу у доњем дворишту, док их узјахују његови кицошки ћурани што се шепуре онде под својим ћубастим калпацима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Међу нас упаде један пешадијски поднаредник, сав задихан. — Ено их Бугари! Одозго запрашташе пушке. Рањени коњи се пропињу, други падају. — Вади затвараче! Маса нагрну ка гребену. Непријатељски митраљез је тукао у гомилу. Војници су падали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности