Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу... И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. — Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!...
Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... Алекса махну руком преко очију, па рече: — Што јест — јест: мио је живот!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Без попа је, без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости.