Употреба речи пропне у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

С њега се човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно где прашти шљива - а српска.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

с њим и он узјаха на бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Зекан осећа на себи страног јахача, уздигао једну предњу ногу и покушава да се пропне. Сваки би хтео да је мало више напред и тако су прешли означену линију. „Фикус“ их враћа.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Али закочи, Прохоре, забога ту своју лапараву језичину, оно је коњ, бесан, луд коњ, сад ће да се пропне и зањишти, то ти ја јамчим, а неће зароктати, залајати, завречати или загроктати. Неће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности