Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Хе, хе! Тако би најпосле ја морао обући сукњу, кад би се на моду дао. ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан.
АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата?
АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!... Пропопо, Анчицхен, како се ноблес тамо гди си служила унтерхондлује? АНЧА: Лепо. Играју виста, тарока, шаха, бостона.
АНЧА: Ударају у фортепијано. ФЕМА: О, то је давно у моди. Штогод ново, по новом журналу. Пропопо, Анчицема, да купиш три дромбуље, да се унтерлондлујем. Могу и ја какву моду изнети, је ли, Анчицхен?
ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон. ФЕМА: Видиш како је лепо. Сад се све француски говори. Пропопо, Жан, погодила сам једног ламура за двадесет форинти. ЈОВАН: А мене да отерате?
ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано. ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити.
ФЕМА: Види се да ниси створен на господство. Нека, ја ћу. ЈОВАН: Оћу ли га донети? ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.
ЈОВАН: Ајде, видићемо. ФЕМА: Неће њему више нико ногу скр’ати, (показује канапе) ту је њему место. Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал). ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати?