Употреба речи пропоје у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Са главобоље претежу, пеку тешки бурјани пуклост кварежи. (Што не пропоје Благо Божије!) - У сумрак сјани, жишко лудила, сијај хронично, зрном кроз црно, параболично, сузом анђела!

- Што не пропоје Благо Божије, макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила,

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу! Тријебимо губу из торине! Нек пропоје пјесна од ужаса, олтар прâви на камен крвави! СВИ ГЛАВАРИ СКОЧЕ НА НОГЕ С ВЕЛИКОМ ГРАЈОМ: Тако, већ никако!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба. Јер и пакао је твој, и пропоје. Залапим топло из ове опорине тела. И корен по корен мање Моме страдáњу. ГОСПИ Све самљи. Сном походиш ме туђа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности