Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро.