Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Читаво је биће стремило да собом, као лаганим проријетким плином, испуни простор. И тај је порив растварања, раздвајања личности био тако снажан и тако стваран, да сам осјећао
јер тада, баш напротив, стрелица с необично јаким електричним набојем излијеће из нас право увис и губи се нашем оку у проријетким висинама, као одбјегао балон.