Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ти знаш да се нико моме суду не отимље. Јеси ли од овога младића примио сто дуката. — Валај, нијесам, пророкове ми браде. — Добро — рећи ће старац. — А како ти је име жени? — Белила. — Добро, онда пиши жени што ти ја кажем.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише.