Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у овим материјалним тековинама, већ много више у новом духу који тежи да поведе борбу противу прилика скученог живота. Просвета се све више шири по целом приморју и на острвима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ФУСНОТЕ ¹ Филиповић, М. С., „Вук Караџић као етнолог“, у: Караџић, В. С., Етнографски списи, Просвета-Нолит, Београд 1987, с. 393-403; Дробњаковић, Б.
13—14; Ђорђевић Т. Р., „Српски фолклор“, у: Наш народни живот, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 7—9. ² Богишић, Б., Правні обичаји Словена, Загреб 1866; Краус, Ф.
¹ Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 115. ² Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121. ³ Станојевић, М., „Обичаји и веровања на Тимоку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 51.
ЛXВ, Научна књига, Београд 1952, с. 160. ⁵ Стојадиновић, Милица Српкиња, У Фрушкој Гори 1854, Просвета, Београд 1985, с. 174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е.
634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 205. ⁸ Петровић, А., Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, књ. ВИИ, Београд 1907, с.
9. (У овој књизи могу се наћи бројни примери љубавне магије.) ¹⁶ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 255. ¹⁷ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 120. ¹⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 121. ¹⁹ Филиповић, М. С.
33 Фројд, С., Тотем и табу, Матица српска, Нови Сад 1986, с. 212. 34 Уп. Малиновски, Б., Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 78—80. ³⁵ Требјешанин, Ж., „Поезија и психологија љубавне магије“, Књижевне новине, 1985.
⁷ Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 489. ⁸ Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака, Просвета, Београд 1984, с. 190; Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, ЛXИ, Београд 1949, с.
291. ³¹ Ђорђевић, Т. Р., Неколики свадбени обичаји, у: Наш народни живот, том 1, Просвета, Београд 1984, с. 276. ³² Грбић, С. М., исто, с. 160; Станојевић, М. С., исто, с. 33. ³³ Ђорђевић, Т. Р., исто, с.
160; Станојевић, М. С., исто, с. 33. ³³ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 280. ³⁴ Караџић, В. С., Српски рјечник (1818), Просвета—Нолит, Београд 1987. с. 169. ³⁵ Душанић, С.
331. ³⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 190. ³⁹ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 210. ⁴⁰ Мијатовић, С. М., Обичаји Српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, ВИИ, Београд 1907, с. 16.
С., „Основни карактер и структура народних веровања у источном делу Југославије“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1986, с. 15. ⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
прву просветну организацију српску; они су издавачи и претплатници српских књига, мецене српских писаца, и сва модерна просвета и световна књижевност српска која се створила на крају XВИИИ века не може се без њих замислити.
Нарочито је потребно да се наука и просвета тако схвате код једног тако запуштеног и заосталог народа као што је српски, који је иначе »по природи најспособњејши
Доноси се нов кривични законик, човечнији и правичнији, једнак за све грађане без разлике сталежа и вере. Просвета добија невиђен полет: за десет година владе Јосифа ИИ број деце у основним школама се удесетостручио.
Али, до истине се не долази само умовањем. Здрав разум је само средство, а циљ је просвета, створена на темељу науке и искуства векова и културних народа.
»С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације« неће бити.
језик у књижевности да би прости људи, и сељаци и чобани, могли што лакше и са што више разумевања читати и да би се просвета могла што брже и дубље ширити.
Тако не само кнезови и кметови, и народни трговци по селима, него и многи варошани... рачуне своје зарезују у рабош.« Просвета се тако мало цени да је околина ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗ 1808.
несигурности свога међународнога положаја, поред свих унутрашњих трзавица и побуна, Србија стаје све чвршће на ноге. Просвета и култура у њој се развијају као природна последица самосталног државног живота.
Иако је Србија пролазила кроз цео један низ династичких и политичких криза, њена просвета и култура су стално напредовале.
у 6—800, а око 1830. има их које штампају у 2000 примерака. Уколико се просвета простирала на даље крајеве и на шире слојеве народне, број купаца и читалаца књига све се више увећавао.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама. У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Зар није боље било да се ја извучем из стечаја? Црква и просвета нису под стечајем. ГИНА: Па јест, пријатељ-Танасије, ал' опет, што кажу: боље цркви и просвети него једној
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Јест, имате право, и ту, сем просвете, иде око четрдесет милиона, али то улази у редовни годишњи дефицит. — А просвета? — Просвета? Е она, већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке. — Па чиме онда покривате тако велики дефицит?
— А просвета? — Просвета? Е она, већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке. — Па чиме онда покривате тако велики дефицит? — Ничим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
промисал — промисао, провиђење просвештавати — просвећивати просвештен — просвећен просвештеније — просвећивање, просвета проскомидија — жртвена молитва, припрема за причешће пространејши — најпространији противан — супротан протосинђел
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није. Пожали га дакле.
Он не би био оваква звер да је благодетна просвета продрла у његов мрачан ум. А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није. Пожали га дакле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
”). Казачинскога драма „кулминује у том, да су школа и просвета она средства која могу јадним Србима помоћи, а да за школе има највише заслуга митрополит Вићентије”. (Тих.
О њој в. белешку: Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, ИИИ, Бгд, Просвета 1961, 395. — Ако се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на жалост, има вест, не знам колико поуздана, као да