Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
мистике, и руске догматичке теологије, и грчког реформаторства, и аустријског јозефинизма, и немачког протестантизма и просветитељства, и енглеског рационализма, и француског хуманитаризма.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Као и Рајић, Орфелин је пошао од руских барокних модела 17. в., да би се касније приближио идеалима руског и западног просветитељства. Европеизација и рађање нове књижевности Почетком 80-тих година 18. в.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сматра се да је у овом периоду лектира деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и ранијих епоха (Емил Жан Жака Русоа, Дон
Сматра се да је у овом периоду лектира деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и ранијих епоха (Емил Жан Жака Русоа, Дон Кихот Мигуела де Сервантеса, Робинсон Крусо Данијела Дефоа, Гуливерова
издао Емануел Јанковић. Од књижевника у епохи просветитељства издвајају се Захарије Орфелин (1727–1785) и Доситеј Обрадовић (1739–1811).
Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора просветитељства. „Он је, у начелу, иницирао поетику књиге, указујући на примат просвећивања…, сакрално образовање и духовну културу“.