Употреба речи просветлуца у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Са дукат-сунца испустимо жар да успомене, ружин водопад, све гуке туге распукну у нар. Са челних доба просветлуца глеђ и видно буде: лепо ли се коб над брежјем жути док зелени жеђ и с искон-неба глад се светли.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности