Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
поделе на периоде, имао бих опет да упутим на мој чланак Подела нове српске књижевности на периоде који је изишао у Просветном гласнику за 1911.
Он је нешто радио и на поезији. 1800. штампана су у Будиму два његова мала спева, једна ода о просветном напретку код Срба и Стихи каковымь образомъ любовъ у браку сохранити можно.
Ову »повјест истиноподобну« написао је он за »чисте и чувствителне душе рода« свога, са просветном и моралном намером. »Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна
1845. постао је главни секретар Државног савета. И као начелник санитета и као саветски секретар Стејић је радио на просветном напретку Србије и био један од главних покретача и радника Друштва србске словесности. Умро је у Београду 23.
— Наши писци XВИИИ века, са рационалистичким и козмополитским идеалом свога века, са тежњом ка просветном изједначивању свију људи и ка једној вишој општечовечанској цивилизацији, нису марили за народне обичаје и традиције.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Какав му је оно орден?“ — упитам пандура. — „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу!“ — одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?
(рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане министар): „Просветном савету на мишлење.” Испод тога стоји опет нов рукопис: „2. ИИИ 891.
” Испод тога стоји опет нов рукопис: „2. ИИИ 891. Главном просветном савету (Један тај Просветни савет је свега и био, а мислио би човек има их бар тридесет споредних). У прилогу ./.
просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту. После два месеца тек стиже Просветном савету исцрпан реферат о директоровом акту, на коме су заједнички радила оба стручњака.
Реферат овако почиње: „Главном просветном савету: Размотрили смо и проучили акт директора ....ске гимназије и имамо част поднети Савету следеће своје мишљење:
су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница, у Просветном савету и имала најјачи утицај.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ђивовотле, Дубровник. Ђорђе Натошевић (1821—1887), заслужни радник на просветном пољу код Срба у Аустрији, дугогодишњи референат за српске школе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако их је Орфелин саставио, онда су оне сасвим у духу његових схватања, јер је он у јерархији гледао свуда сметњу просветном напредовању.” Зато није чудо ако је Плач преписиван, и у обема редакцијама.