Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа одреку, којега просвету, науку и правду нити слушају нити познају. Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они су представници модернијих и напреднијих схватања и рефорама. За световну културу и модерну просвету они воде борбе са црквеном јерархијом, која није могла да изиђе из средњовековних традиција и балканских калуђерских
како су Немањићи стварали српску државу и организовали српску цркву, како су Срби прешли у Аустрију и како су примили просвету.
Он велича природне науке, проповеда просвету за широке слојеве народа, тражи употребу народнога језика, и први међу Србима почиње се служити грађанском азбуком.
оствари надмоћност сасвим световне државе над црквом, која је увек имала политичке моћи, да унесе човечност у законе и просвету у шире слојеве народа.
Доситеј истиче науку и општечовечанску просвету као извор мудрости и једино средство не само напретка но и опстанка српскога народа; романтичари место свега тога
по трагу који је оставио, по користи коју је допринео своме народу, Доситеј Обрадовић долази на прво место и за нову просвету он је оно што је био св. Сава за стару.
И он позива Србе на рад и на просвету: »Ал̓, камо, Србљи, гди сте? Што спавате? Зора је! Пробудите се! Време је веће!« 1789.
свој деци нашој приподаје«, од верских предрасуда (»корист попова /лежи/ у глупости пука«, вели он), и тражи модерну просвету, основану на разуму и науци. »Пренимо се, дакле, и кренимо се једанпут из прадедне дремоте наше...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту смо, као и свуда, веома штедљиви. И сад долази оно све остало мање важно у буџету. — А на просвету, војску и остало чиновништво?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу. Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
шта Мардохај при том зарађује, и не питамо за то, јер, као што рекох, није наш посао да правимо пазар, већ да ширимо просвету“. „А колико сте дела ви, учени господине, превели на латински језик?“ „Биће их преко седамдесет“. „Преко седамдесет!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
треба поменути, које је лепо интерпретирао доктор Вернон Келог, стални секретар Савета и председник његовог одељења за просвету.