Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
бојати којим правдољубив и просвештен владјетељ управља и гди праведни закони сву силу имаду, гди су и сами подани просвештени и добродјетељни, и знаду шта су они свом цару како општему оцу дужни, и шта је њихов цар њима како својим синовом и
Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико можемо. Не чинимо се паметнији од свију, ово је знак варварства.
Добро које може бити у ваше време, зашто да чекате да после вас буде? Просвештени архијереји и доброжелатељни разумни мирски свештеници, они су дужни на то народ склонити и увјештати.
Ево, браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких њих находе такови да оно што су најпре научили
” Они древни славни Греци, просветитељи человеческога рода, самим јестественим здравим разумом просвештени, како су високо и благородно мислили о души и о уму человеческом!
Ево, браћо, жалосно и плачевно состојаније глупости, слепоте и варварства! Оно о чем су се прекрасни, просвештени умови неколико хиљада година трудили, све у огањ!
” Ови беспоредак у они мести не бива гди су поглавари народни просвештени и опште ползе прави ревнитељи и желатељи; а ту гди по несрећи бива, по вишој части из зависти произлази.
Сви Европејци да су хотели остати као су им стари били, били би и данас идолослужитељи, а не христјани; варвари, а не просвештени и благоуправљајеми народи.
мало помало царем и народом да обладају, све то, са сујеверијем, с незнањем и с глупом простотом, гине и ишчезава. Просвештени и правдољубиви владјетељи желе поштеним и просвештеним људма да владају и управљају; зашто такови народ познаје и
„И г о м о ј е б л а г о ј е и б р е м ј а м о ј е л е х к о”, зашто не иште од нас развје да смо разумни, просвештени, добри и синови Вишњаго.| 130 Славуј и паун У један лепи прољетни дан слатко појаше славуј.
А ми, који смо по мислости божјеј светом евангелским просвештени и верујемо бога и бесмертије душе наше, сматрајмо привремену смерт како сан, и радујмо се онима светима речма: „Б л а
Сјединимо, дакле, с добротом срца и честност срца, и дајмо овим његовим благородним својствам здрави и просвештени разум за управитеља и пу|теводитеља, пак ћемо онда заисто наћи у њему источник нашега јестественога и наравнога
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља человеческога рода, дале су ми способ проћи и достигнути до
Ево ваша слава и високо достојинство, која чини да сви народи краснонаравни и просвештени вам свако високопочитаније показују и да вам се клањају.“ „Но, шта ја то видим? Неке од госпођа као да сузе отиру!
чинећи никакова употребљенија богоданога разума и словесности, нити примајући никакав приклад од други[х] учени[х] и просвештени[х] народа, остају за вавек у всеконечном плача достојном бесловесију.
О, колико смо дужни ми благодарити небесном промислу што се на[х] одимо међу учени и просвештени народи, а најпаче под управљенијем праведнејшега, премудрога и богопросвештенога владетеља који ничим не дише разве
А друго, сву ону децу која мисле да свештеници буду — на науку, на науку! И како сви мирски свештеници буду просвештени, у мало времена просветиће се и народ; и онда моћи ће архијереји своју дужност чинити.
Всегда о ови градови читати и слушати, ови[х] просвештени[х] народа књиге у рукама имати, а њих воопште не познавати и њи[х]ова пресловута места и градове не видити, то би за
Нигде! Нестало, пропало и ишчезло да му ни трага нема, како год ластавици која кроз воздух лети! А списанија просвештени[х] науком умова?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
што од оног времена, то јест од како сам Серпски народни лист, Серпски љетопис и књиге Мушицкога читати почео, у кругу просвештени никако другчије него непосредствено серпски мислим, чувствујем и припознајем, да сам онда кад сам ону и више онакови