Употреба речи просед у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Хајдуци су били већ на ногама. Могло их је бити око тридесет. Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. Станку се допадоше ова лица. Још више му се допаде харамбаша.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А Трифун, стреле га, маторог, убиле, онако добар отац, онако просед, поштован, сав се поајгирио на путу у Росију. А шта он?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као пуран; од осамдесет мућак, — губи памет. Па мени није ни жао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ни она сама није знала како. Зна само како је једног празника с браћом јој и осталим гостима био и један просед али оштра лица човек и обучен најукусније од свих.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Скувала сам га на брзака. „Зашто да не?“ — помислих. Онако декоративно просед, ћопав на дешњака, у кожној видјакни и са лицем чистог научника, он је као створен да одглуми мог маторог, којег тамо

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Министар привреде, постарији, омален, журав човечић, просед, са наочарима на носу, дочека ме љубазније него што сам и могао очекивати.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тргнем се и, у прво време, не знам ни шта сам мислио. Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Алил, полуциганин, у белим чакширама, са чалмом, дугачка носа, просед али висок, дугих руку, | дугих лактова, почне да извија и трепти грнетом.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи, сав збуњен, да он и јесте цар змајева, тек сад, иако већ и просед и наглув, само што ће се његове битке водити на земљи а не међу облацима.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни. Он је просед човек, али свеж и чио, Са врлина својих на коњу би био Али шта: на коњу?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности