Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се! А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима.