Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Месечина као дан. Издалека се чуо лавеж паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцима просеца нему тишину. После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гле, љубе се... чује се јасно... О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави И пуни празно место у срцу најљућим
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само