Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
убрљан машћу, јелом, што је куповао и частио се по ашчиницама, долазио би онда натраг и давао клисарици на чување од просења што му преостао новац. — Да ми чуваш! — Претио би јој он дајући. — Хоћу, хоћу! — Узимала би клисарица.