Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
С.: Ми не просимо за себе, него за манастир. К.: Опет он — „за манастир!” Та није ли манастир ваша кућа? А ко проси за своју кућу, не
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дан до дан више и више умножава а не умаљава, и да су Турци сасвим намерили и име српско да се не чује истребити; зато просимо чтоби од императора и каково нибуд решеније от Јего Величества добити.
у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо. На то секретар каже: да се они у такве велике предмете мучно подуфаћају.
Дође ред и нас, уђемо у салу; и по обичном поклоненију, на питање Јего Величества, каже му Фрушић тко смо и шта просимо. Утом предам му ја прошеније — у руке. Император рекне: „Све ја то знам.
” — „Ваше Величество, опет онако мало и просимо, као у оно време. И оно оружје секвестирато да даду”. — Император: „Е, да дам вама пушке, да пуцате на Турке.
Теодосије - ЖИТИЈА
Опет тражимо свагдашњу помоћ и благодат и заступство ваше, просимо да се молите за нас и да нас заступате, и припадајући молимо се: не престаните да се молите човекољупцу Богу за стадо
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу на краљева врата онђе их дочека стража па их запита: „Куд идете?” А они кажу стражи: „Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.” А стража одговори: „Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку.” Па их пропусти.
Они се препану н отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.
“ Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.“ Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову, најмлађу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао; него дај да ми продамо оно мало башчице па да купимо коња, могао бих ја већ дрва
се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу
А они кажу стражи: — Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку. А стража одговори: — Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку. — Па их пропусти.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.