Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И као што би се, у детињству, сваког пролећа расцветао у баштици крај наше куће слез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде, Тако, сада, те слике провирују иза сивих обриса садашњице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Запали срце моје, из њега сину зрак, кроз ока твога камен драг просинуо је благ. Па и он је у боје разишао се цео, још лепши шар је разапео на листак овај бео.