Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
рéпанд сур лес дéфаутс де л' âме ун цолорис qуи лес ренд енцоре плус лаидс qу'илс не сонт пар еуx мêмес: Безобразије просипље сврх недостатков душе једну боју која их чини јоште ружније неголи су по себи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Затим се зачу велика грмљавина и штропот, ланци звече, лајтови се ваљају, каце лупају, ватра се кроз под просипље, — наједанпут се врата отворе и у собу дође враг па га пита: — Шта радиш ти овдје? — Ево сједим, — рече наш јунак.
и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају, врући и усијани ланци кроз собу испред њега пролијећу, ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече, пси вију, и цијели град шкрипи, — рекао би сад ће све у пропаст отићи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина Ивова Камења драгог зрна просипље... (Катуновић долази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Војводо, шта је? Твог ока тама шта ми доноси? КАТУНОВИЋ: Ноћ.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине. Иза весеља у душу му усељава се лака туга, долази полако
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иво проси, дужде се поноси; но се Иво оканити неће, снаху проси три пуне године, снаху проси, а просипље благо. Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише.
“ Виђе Иван, па сузе просипље, из крви га мало исправио: „Мој сестрићу, Јован-капетане, јесу л̓ твоје ране за видање, да те носим у несрећан