Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ГРОБ У СТУДЕНИЦИ На гроб Светог Првовенчаног Краља жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
запали, А тврдо и Турци опасали, Опасали кано љута гуја, Глава њојзи Ћоровићу Муја, Па се бију огњем из пушака И просипљу крвцу од јунака. Туре оће, Србин не да стада, Пе ето ти с обе стране јада.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога. Просипљу им се речи из уста како суште просо; нити се могах довољно начудити како се они могу међу собом разумевати.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше.
те на двије масе почивају и, сломјени напором вјетровах, те у санте иду и комате по простору немирнијех пољах не просипљу толико стријелах ка дв'је војске једна против друге, не казују толико полома ка у борби што небесној видиш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О, даље, даље Од звезде оне, Да ни облачак На њу не клоне. Да њени зраци У ноћи овој Просипљу наду Мајци тужећој. Која ј’ то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо. 14. августа 1854.
Ћипико, Иво - Пауци
олтару служи неки свештеник: по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутарња
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. (Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану!
њихова племена једно против другога довека ратовала: Нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу. 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу