Употреба речи просиједу у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Наликоваше доста на брата Сава, само што му образи бјеху протегљастији и утонули и што је имао дугачку просиједу браду. Израз му бјеше сјетан, готово жалостан.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

пуног сувог вјетра, перја и оштре граје чавки, испили се пред нашом кућом крупна, румена људина, сва зарасла у просиједу косу и нашушурене бакенбарде. Негдје сасвим позади чучала му је на затиљку црвена личка капа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

је онда ту важно ако, кад се погледамо у огледало, констатирамо да тај наш исти идентични, незамјенљиви ја, има нешто просиједу или проријеђену косу, да су му леђа нешто погрбљена, да је добио рђаву навику да носи наочаре, и томе сличне трице?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности