Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
„Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више ни да прослови.
Што даја месим хлеб за цареву војску? Мени и мом Арси доста један!” Женскадија не сме ниједно ништа да прослови. Мужевима се гдешто и потуже, али Радојци и ђеди ко сме што поменути? Дуго су трпеле и криле своју невољу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад му дођу лутке, он заћути; девиза као да му је: »Све ил’ ништа«, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Не могу, опростите. Тако Чекмеџијић препоручивши се остави кућу попину. Није хтео фрајли Савки ни реч да прослови, ни у очи да јој погледа. — Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу. Љуба оде кући.
— Ала је тај Свилокосић чудан човек! Остави тебе, Алка, те мораде поћи за бакалина, а овамо га ипак примаш. Мица то прослови, а гледа у зеницу Алки, прст на штрику јој застане, да чује шта ће на то Алка рећи. — Мицо, ти си смешна!
Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја. Миливој, како ступи у собу, као да је занемео, у магновењу не може да прослови; тако исто ни Алка, већ једно другом у наручје падну. — Слатки Миливоје, дико моја!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ја сам дошао да просим руку фрајла-Лујзе. Ја вашу кућу јако поштујем. Полачек мало мисли се, па онда прослови: — Опростите, господине, ја сам човек мајстор, нисам фишкал, али ћу вам онако од срца одговорити. Мени је мило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!“ То прослови јадна само, Спусти доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
онако широк и незграпан, па само звјера, као да је затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли ријеч да прослови.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Мала соба, бувара. У бувари бỳвчићи. Зукте муве златњаче. Пред чинију с угљеном чучне баба глувара, тепалицу прослови: Кјекетуше, крастаче, у жајицу бјежите.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Верује да ће га опет саслушавати због Чакаранчевог убиства па одлучи да ни реч не прослови. Зар да дозволи да један полицијски зликовац, мундирџија, саслушава њега који је овој земљи законе и уставе кројио и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
жестока порција, зато би се ућутао као корњача, главе увучене мећу рамена, правећи се да никад није умио ни ријеч да прослови. — Аха па ти, братац немушти, нећеш ни да одговориш! — злурадо би завречао учитељ.