Употреба речи просо у књижевним делима


Африка

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Полунаге девојке туцају просо и кукуруз. Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сломио си точку на кола, опет пет форинта... Сад си ми просо сиркјету, три аков по десет форинта, тридесет форинта. У сума: дио - дека ефта, саранда епта; ће ена трианда трија

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У неким крајевима (височка нахија) у млаку воду за купање ставља се и просо, да детету зуби ничу „брзо и лако као просо“.

У неким крајевима (височка нахија) у млаку воду за купање ставља се и просо, да детету зуби ничу „брзо и лако као просо“. У Црној Гори кажу: „Ако желиш да дијете не пати много од зубова кад му изничу, објеси му о грло зуб од вука.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: — Ти, пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!

два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити. Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву.

кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.

Мало постоји, ал' ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено.

својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити. Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву.

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мог челца у ралицу, па оре за просо. Ја повичем на њега: „То је мој челац; откуда теби мој челац?“ А чоек одговори: „Брате, ако је твој, ето ти га“.

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца

Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падне на ум оно моје просо што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере. На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе.

“ Ћоса је спреман помоћи сваком, па даје просо капом и шаком, храни милион уста. А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета: читава њива пуста!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ко нас, ко просо, у простору просу?” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим:

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

сезонске и метеоролошке, које су у вези са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове,

На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију. Од јалове краве млијека тражити.

— Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут. — Ђавоље просо ниче и девете године. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради.

— Прегаоцу бог даје махове. — Тко пуно снује, мало ткаје. — Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће.

— Добро, господару, — одговори злогук, — али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо!“ Накваси мало, нијесам баш из Сарајева (него поблизу оданде).

А она одговори: — Идем на воду, да воде и мене и тебе и ту што гледа про тебе. Онда она запита ону што носи просо: — Шта ти је у руци? А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

Онда она запита ону што носи просо: — Шта ти је у руци? А она јој одговори: — Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.

3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати!

(Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Сад ја почнем мислити, како ћу се попети на небо, док ми паде на ум оно моје просо, што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо.

ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане

цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!

узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву.

кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри, кад тамо а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.

Мало постоји, ал ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено.

својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву.

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, | још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу, па оре за просо. Ја повичем на њега: „„То је мој челац; од куд теби мој челац?”” А чоек одговори: „„Брате! ако је твој, ето ти га.

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе y мопе. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога. Просипљу им се речи из уста како суште просо; нити се могах довољно начудити како се они могу међу собом разумевати.

Како би се лекције свршиле, скупила би се на чопоре дечица око мене, како исти врапци на просо, ко ће пре са мном говорити; сви би ме учили и настављали.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

опремивши се са својом кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо покупити!

два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити. Она весела узме прве хаљене с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву.

па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к ватри; кад тамо, а то просо покупљено, ручак готов и све уређено.

Мало постоји ал̓ ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено, па и просо покупљено.

кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити. Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву.

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве убићу те!

Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу па оре за просо. Ја повичем на њега: „То је мој челац; откуд теби мој челац?“ А чоек одговори: „Брате, ако је твој, ето ти га“.

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца

Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падне на ум оно моје просо што се просуло у море. Кад тамо дођем; а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.

Полунаге девојке туцају просо и кукуруз. Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо

Жене су пред колибама, међ масом судова од палминог плода; крај других што бију просо у дрвеним аванима, рој голишаве деце. У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос.

Жена носи, ради, туца просо, пере и рађа; она је у свету жена. Човек је у свету људи, из тога света полазе и томе свету одлазе његова задовољства.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

КРСТ 94 ПИРИНАЧ 94 ПИСКАВАЦ 95 ПОДБЕЛ 95 ПОМОЋНИЦА 95 ПРИЛИПАЧА 95 ПРОСО 96 ПРОСТРЕО 97 ПШЕНИЦА 97 РАЖ 100 РАЗГОН 101 РАКИТА 101 РАНИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 Р

, 192 ид). Кога појуре вештице, он у бежању треба да иза себе просипа м. или просо (ЗНЖОЈС, 19, 122). Цвет од мака, куван у води, употребљује се као лек од мојасила (ГЗМ, б, 184, 801.

В. Ивањско цвеће. ПРОСО Хірѕе (паніцум міліацеум). Просо, ситна проја, жито (Шулек). Некада је било главна храна; доцније га је, као и у

В. Ивањско цвеће. ПРОСО Хірѕе (паніцум міліацеум). Просо, ситна проја, жито (Шулек). Некада је било главна храна; доцније га је, као и у осталој Европи (упор.

), потиснула пшеница и кукуруз, и на те две врсте жита пренесена су, веровања и обичаји који су се раније везивали за просо.

уопште Самтер, Фаміліенфеѕте, 1. идд; Еітрем, Опферритус, 262. Карактеристично је и што се просо сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали

П., као и пшеница, има своју улогу и у љубавним врачањима. Девојка која жели пуно просилаца, сеје на Бадњи дан просо око плота и три пута каже: »Колико овде проса и проштаца, онолико ме просило просилаца« [етимолошка магија!].

П. се сеје на дан Светог Алисеја или Јелесија, 14. јуна (»Алисеј, просо сеј«, СЕЗ, 14, 67; ЗНЖОЈС, 20, 48). О Видовдану говоре сељаци песму: »Јелисије просо сије, Иде Виде да обиде: Што је

јуна (»Алисеј, просо сеј«, СЕЗ, 14, 67; ЗНЖОЈС, 20, 48). О Видовдану говоре сељаци песму: »Јелисије просо сије, Иде Виде да обиде: Што је никло да је дикло, А што није, нек не ниче« (ЖСС, 132; ЗНЖОЈС, 20, 48).

се »веровало да штити од русалки, као и да стимулише сексуалну потенцију« (ГЕМ, 42, 1978, 465). Просо. У Лесковачкој Морави п.

У Лесковачкој Морави п. се посипа око куће и ставља се више врата да вампир не уђе у кућу (јер не може да преброји просо, СЕЗ, 70, 1958, 566; в. и 388).

Поморављу, на Ђурђевдан ујутру, »ухвативши се рукама за дреново грање, високо према сунцу«, узвикују девојке: »Просо сејем, да ме просив!« а момци: »Просо сејем, да је просим!« (СЕЗ, 86, 1974, 105). Пшеница.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности