Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси. Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли!
Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе.
Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору. Тад су пред тајном што је морила, Сва уста ствари проговорила.
А Недеља у шуми села, Чека кад први одмор доспе, Да широм поља брзо проспе Крвавих булки мора цела. МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
плодност, препоручује се и ово: свекрва треба да опере младину кошуљу после прве брачне ноћи, а воду од прања да проспе испод родног дрвета.²² За плодност се користи И ритуално купање.
млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић. За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен.
После купања детету се мажу табани гушчијом машћу да му не зебу ноге.⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло.
⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло.
На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло. Негде се, пак, проспе на родну њиву, да би дете добро напредовало.
Строго се води рачуна да се вода употребљена за купање детета проспе на посебно, чисто место. Она се обично просипа уз плот или тарабу, а никако тамо где пролазе људи или стока.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане
Жена сад проспе на јадног човјека читав вагон грдња, па га отјера и по други пут да иде мотрити. Човјек оде али и овај пут не видје
једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: — Ти, пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми
Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не
Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем
Ту Ћоса навали пиће на Угурсуза, не би ли га опио да брже и јаче заспи, али Угурсуз завара очи Ћоси, па проспе пиће. И тако вечерају, па онда полежу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Видиш, чули гди се ја тужим, па, као бајаги, да ми докажу, како немам право. СВЕТОЗАР: Ево новци. (Проспе дукате по асталу.) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чокешина проспе трину у јалову месечину и летећи поврх смиља значења се ратосиља. Лептирице, звона, зденци! Облацима двама-трима
Звизне бич му црвенкаст. Висибабу, зденац, лес обузео чудан стрес. Са небеса Жарки пуж збаци кућу, проспе руж. У ту слику, божји миг, урезујем дупли жиг.
- Задрндају дрљаче преко прага, патоса; неко проспе љешнике; нешто црно, рогато, протурило бркљаче и пробило гркљане, па нас вјеша, грешнике, и низ ходник односи.
ПЧЕЛИЊАК Грабежан сумрак гута гугутке, лоче сурутку, пљује угрушке. Проспе се дремеж ћука, јејине одложи алат племе пчелиње. Светац у дроњку воћке спарује, бада се жаром, крпе спаљује.
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пуклост брескве с вечерњег налоња проспе целов кућом по некући. (Чија рука под орахом коња у зрак преже?
о сипка звездо с Тариног гаја. ИИИ Проспе се књигом светлост с Јордана. С ижице младе голуб узлети. (Је ли то словна фатаморгана?
) С блажене Раче - о бојо Цвети! словом се крсте дрхтаве власи, врбовог шибља иконостаси. Проспе се књигом светлост с Јордана, па тече писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских
жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона светао сазвук Сион Сиона. Проспе се књигом светлост с Јордана.
Затруби злокоб с руба памтивека: Планине могу да се сруше, скруне, кад гавез проспе латице и муње; у љутој свађи, чувши кỳкуреке, тек храст, кроз шуму, пре но срч му пукне, у свемир може с гнездима
превала, прла, ледина, око тамино светлост сабире у подочњаке слепој тморини - где се кандило жишком прекрсти кад проспе знаке Божје милости!
Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак. Придижи, леско, душевно распеће: у Трусно тело, с крста од видика, да шаком сточим румен с Медведника.
збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а муња звекне Месецу о чанак, те онај проспе цицвару, качамак!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но како ми је било кад сам кући дошо и ове тантузе нашао. (Проспе ú по асталу.) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сели смо за доручак. Сви смо били усиљено равнодушни и, чинило ми се, била је потребна само једна реч, па да се проспе бујица суза и нежности.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога ; али
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли?
И овде, реку једну видим, под својим телом, да хлади лаку, сребрну, земљу, непрегледну. А, кад ми проспе трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном умирању, моја, и туђа, младост,
У славу високих плотова, набијених жицом трновитом. Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно,
Као што, кад рубови долина, увече, задрхте од додира небеса, која се спуштају над њих, то проспе по мени самртно бледило, које ме ослобађа од веза са женом. Ја више нисам ничији.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РАДОСТ ПУТОВАЊА Кад јесен земљом проспе руј И ветар донесе прастари бруј, Однекуд се јави складан глас: „Куцнуо је час! Једини спас Је у путовању!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад, кад сине та старинска Луна И сетне зраке проспе мојом собом, Ја чудно пренем и, ко да си тутна, Сва душа моја замирише тобом...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад инстинкт са свешћу стане да се бори, Кад се вани проспе месечина бêла, Црвен пламен мојих страсти увек гори На грешном олтару твог мирисног тела.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане
Једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: „Ти пепељуго!
Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не
Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе y мопе. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем
Сутрадан кад буде све справно, и слуге пођу да јаве господару, опет нешто све распрша у кужини, проспе јела зготовљена и поломи судове.
сја“ те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се светом Петру врећа и више половицу проспе.“ 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није због ђинђува пред дућаном... Некада, било му је слатко и крв да проспе за овакву гомилицу жутог сјаја. Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мртва као месечина; Или к'о светлост што у катедрали, По зидовима с којих капље вода, Кроз разнобојна окна, као вали, Проспе се хладна са јесењег свода. Глас њезин беше к'о музика туге...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
тамо и овамо: неке к небу, а неке од неба, како оно трудољубне пчеле кад им рука благодатна творца са штедрошћу проспе ману слатку, те узавру тамо и овамо на вјенчано са тишином јутро.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
испијен, у дубоком ужасу свих разочарења, он је цедио последње жилице, он је прикупљао последње капи крви да их проспе да би ти била срећна. Са ропцем, у смртном даху душе, он се надао, он се надао против сваке наде, он се увек надао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном у неђељу маћеха, опремивши се са својом кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми
Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све
Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не
Жена сад проспе на јадног човјека читав ваган грдња, па га отјера и по други пут да иде мотрити. Човјек оде, али и овај пут не видје
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем
Ћипико, Иво - Приповетке
А вино је јако, јевтино, а кад се проспе, прелива се у сунцу, земља њиме мирише и жељно га у се упија. Марко навикао да своју цуру милује, обгрли је, диже се,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Да шербет примиш дивно удешен Који ти милост шаље пашина — Онда ћу и ја верно припазит Да се ниједна капка не проспе! Ха, ха, ха!... (Одлази.) ДРУГИ АКТ ПРВА СЦЕНА [Главаш обећава Спасенији да ће јој Бошка избавити тамнице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом. Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад.
Сад ми се мирис и светлост по соби проспе, Пјесне укаже се лик, чудесно мио и леп. Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела.
мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати.
И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које воли.
И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе. А небо модрим звездама се оспе. И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279). Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може обавити око
Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво (Софрић, 115 ид; ‹упор. и› Су‹етон.› Г‹алба, 1›).
семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да га тице разнесу«. Кад што расте, нпр. поткожни чир, пије се теј од к. семена (ЗНЖОЈС, 11, 266).
Кад се беба први пут окупа, проспе се вода на родну ш. (СЕЗ, 14, 109). У народној медицини употребљују се и ш. плод и дрво.
осам тије свиленије шудара, а тек једва ће се што на деветом уставити« А читаве ноћи онога који чека да се семе проспе плашиће све утваре којих има на свету, док га најпосле сан не савлада и »нешто дође да сјеме сакрије, а ко се уватило
Тако се уради трипут. Том водом запоји се болесник и умије њом ноге, руке и лице, па се после све проспе на раскршће« (СЕЗ, 61, 1949, 218).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Смрдим му као твор крај осетљивог господског носа, те матори не може честито ни да се надише. Ситна оспа му се проспе лицем кад ме угледа, преседне му ручак кад смо за истим столом. А шта сам ја радио?
Стари је при измаку, нагло је оронуо после војне, руке му се тресу, не може кашику устима да принесе, а да пола не проспе. Сви то примећују и сви знају да је његов смртни час близу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне ногом сто и проспе дукате на земљу).
А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе? ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено.
После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо! Тог лава силнога Од смрти спасена од миша малога.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Није успело, значи? — хтеде да га натера на пркос, не би ли га преварила да отвори уста и проспе воду, али где ћеш Варалицу преварити!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у Гацком, и „изнајприје је“ — каже Вук — „био трговац, па послије убије некака Турчина који њега ћео да убије, и тако проспе своју кућу и отиде у ајдуке, и као ајдук 1807. године пребјегне у Србију“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор има да ако се растопи сребро од јаке ватре и проспе се по земљи, да га људи не разјагме и разнели би га икако...