Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он заусти да рекне, али не може. Станко заману ножем. — Где је, одговарај! — У подруму... — простења Крушка. Суреп викну: — У подрум идите па изведите Алексу! Заврзан и Јовица поскочише као јелени...
— Боље!... Боље!... — грмнуше са свију страна. Стојан виде чак и своје људе да тако мисле. Црн у лицу као земља, простења: — Велите? — Велимо!... — Ја не велим! — загрме Зека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти, мамлазе сељачки, ја се извукох и без твоје помоћи. Јоваш с напором превали главу на његову страну и простења: — Неће гром у коприве ...А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох.