Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће... Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко рекао да јој је довео и снаху, она слеже раменима, али ми ништа
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” пита. „Зло, моја мила ћерко, та ходи ближе да ме нагледаш . „Прости, чико, немам кад, хити ми се, — одговори мудра зверка — а и неће ми се, јер видим многе трагове к теби, а ниједан од
Лисица нам овде паметну науку даје: да не хитимо у нашим претпријатијам: „Прости, чико, немам кад, трагови ме плаше”. Мучно је човека познати, и колико су кога глађе речи и слађе, толико више ваља
Даје за пример Мојсеја, који овако говори молећи се богу за Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који вели да би хотео од самога Христа отлучен бити
Но рећи ће ко: силом не отимају. Горе него силом, зашто у име божје отимају, а сиромах прости и невјежа човек боји се да га не покара бог ако калуђером не да, јер је тако од њих из детињства научен.
Подобним образом бива и с цели народи. Испочетка су сви прости, пак ако се чрез добре обичаје и законе на добро упуте, иду и напредују све к то већем совершенству и
С.: Дај ми барем и тај цекин, и бог да прости; баш ме је данас скупо стао. К.: Ко ти је крив? Ти добро знаш да код мене којекакове турске мусеведе не пролазе.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже прости макар претворен у дрво зелено припев јој улеће облачан ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Од оно доба до данас јошт нигде нисам видио онаквог буквара. Мој сирома попа, Бог да му душу прости, како је он сам учио, онако је и мени показивао.
Одемо сад Карађорђи и кажемо све. Он седи у авлији. Ми доведемо све момке, и који к руци, који к чему, говорећи: „Прости нам, господару, ми смо погрешили, јево се кајемо, и пред ова два господара се заклели; јево и теби се опет заклињемо
Бог да га прости! ал̓ да радимо, да га осветимо!”) Док се мој отац у Каленићу око Колубаре са Црним Ђорђем и Јанком Катићем играли
Обаче тко им је крив, то су све тому они узрок”. — Ја: „Молим Ваше Сијателство, није прости народ тому ништа крив. Народ је прост, ненаучан, особито слуша и повинује се тко му се годе старешина наѕове”. Г.
” — „Ваше Сијателство — рекнем ја — народ прости, који данас страда, тому није крив. Народ није знао њино неваљало поступање; ми за онај невини народ молимо; за народ
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк. — А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан.
Па да би још наличнији био на београдски, штампане су чак у Београду улазнице. Истина, музиканти су »прости«. Кад их слушаш, мислиш да гњаве пуну врећу мачака, али тек опет могу поднети.
— Ја сам га баш сахранио пре десет година ту са овим мојим пријатељима — бог да га прости! — Ама то је старина, ја ћу да носим! — упео се путник.
— Мој покојни свекар, бог да га прости, био је ловац, какав Радош! Да га шале није било у свој Херцеговини. Једном прође поред неке пећине, кад чује где
И сад се причају приче о Сибиновом јунаштву и куражи. Ко га год спомене у Великој Врбици, свак ће рећи: »Бог да га прости!...« Његова Миона остаде самохрана с троје сирочади. Два синчића и једна кћи. Све једно другом до увета.
— одговори Миона и заплами се мало у образу. — Покојни Сибин, бог да га прости, често је говорио како ће, ако дочека, школовати Огњана. Ја сам му испунила жељу...
— Ама видиш ти — рече поп — како му је сасвим таман то одело мог покојног сестрића... бог да га прости! — Јест, и он је, веселник, био Вујиног стаса. — Баш други човек!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Еј, весели Алекса! — рече Јова. — Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!... Бог да га прости... Бог да га прости!... Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника...
— рече Јова. — Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!... Бог да га прости... Бог да га прости!... Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... Попа и Јова изиђоше напоље...
И 3ека саже главу, не довршивши реченице. — Умро је — рече Станко. — Умро?! — Јест, бог да га прости!... А и боље!... Ко зна шта би га још у животу чекало!... — А на коме си кућу оставио? — Крстивој је тамо...
— Чекај да рекнем, па онда говори!... Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!... Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела. Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Разговарали су. Ђорђе је причао, као што обично раде прости људи, махом о себи. Само су све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате мојој мајци, и стога су је
Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина! Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?... То онај што смо га летос замомчили? — Тај!
— Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу? — Ја! — Аноку? — Њу! — Није она за нашу кућу! — Није, и ја велим! Али он, прости ме, занео се баш зорли. Прича ми Велинка да је синоћ нешто ружно чинио. — А шта? — Немој ти, молим те, причати ђеди!
Наш стари учитељ остави нас — оде, сиромах, на пут на који се иде затворених очију. Бог да му душу прости! Жао нам га је било. Био је, сиромах, некако прирастао за село. Лијепо смо га сахранили.
” — „Одакле је?” — викнусмо ми сви. Он прочита наше село. — „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ? Чусте ли што за њега?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље! Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се! Проко, добри друже, ди си, да
— поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине. — Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости! Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне.
А мој попа опет то, па само то воли, као да је, боже ме прости, швапско дете. — Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дâто!
Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала! Моја покојна мама, бог да јој душу прости, није било тога теста или мелшпајза што га она не би знала зготовити.
Онда је био неки Аћа, учен човек, — умро је, бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер, каз’ти писар, једна древна пијаница, али је зачудо лепо
У божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку. Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа девојка: »Ко пре девојци, онога је и девојка«; — заврши
Од њега, мислим, да неће бити давно и надалеко бољег. Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској...
— Та јесте, све су га обрстом и од’ранили у богословији — хтеде гђа Сида да рекне, али што рекли: »Бог да прости предње зубе«, уздржа се. Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао.
Оно има, има играња... ал’ оно њено... већ, већ... к’о она Иродијадина ћерка што је упропастила, боже ме прости, онако красног једног свеца... — ’Ајде, немој ту којешта говорити... — Ти којешта говориш...
Ено, конзилијум од бечкеречких доктора скупио се у болесниковој кући, па кажеду; доња вилица, бог да прости! Бог зна ’оће л’ и жив остати! — О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се! Збогом! Збогом!
Једва је Софра брица наместио на старо њено место, али зубе, бог да прости. Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се, смирити док поп-Спири не скине и браду и бркове, да изгледа к’о
»Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мáма (бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости! — говориле су улазећи код бабе у осветљену, гостинску собу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Знате, ја сам Српкиња, ал’ нећу да сам проста, него гебилдет Српкиња. — Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг!
— Слатки Миливоје, дико моја! — Прости ми сагрешенија, Алка, није могло друкчије бити! Нек се извињавају, мире, отсад ће све то друкчије бити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Нисам, части ми! брани се Христић. Ја све имам оно убеђење, као прости војници, да бих погинуо ако би урадио оно што не треба. — Бога ми, пази шта радиш ја све овде осетим, — прети она.
Африка
нико више није могао сматрати обичним туристом, и да силом прилика ја више нисам могао гледати око себе као што гледа прости путник.
Црњански, Милош - Сеобе 2
високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио, боже ме прости, на лик архангела Михаила, био је сад поружњао.
Само ће просвечаност моћи наш национ усрећити. Исакович, каже, не увиђа да је наше зло у томе да смо сви прости. Павле није више слушао тог, испршеног, официра, много старијег од себе, нити му је одговарао.
Капетан је пролазио гегајући се, онако, како су се у то време гегали прости, сирмијски, хусари. X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ ПРЕКИДАЈУ...
А Трифуну се више не би вратила, осим, боже ме прости, да га види мртва. Само би мртвог могла да пољуби Трифуна. Није то више онај човек, иако је то исти онај његов
А она га гледа, како се у свету понаша, па јој је тешко. Разборит је, миран, леп. Боже ме прости, рече, помислила је да је он сигурно не би срамотио, да је са њим имала шесторо деце.
Пазећи, да га жена не чује, псовао је своју ташту, госпожу Агрипину, што му је задржала децу. Није он, каже, боже ме прости, децу, са таштом, него са њеном ћерком, изродио.
Одбијају да иду на земље хершафта! А нису само прости војници викали и кукали. Кукали су и официри, давно пре Исаковича. Да је, то, што се са њима ради, великое нечаствије!
Трифунов поглед, закрвављених очију, при помену Павла, и Павлов осмех, чудан – Боже ме прости, као у лудака – били су неразумљиви, за тог бледог, понизног човека, који је живео сам и није имао фамилије, никога.
“ Прекодан, Павле би био, међу њима, као што су и други људи, али увече, уз огњиште, имао је поглед безуман, Боже прости, као што га имају сулуди!
Па је ходала по кући, боже прости, и она, као шашава. Дунда јој се привиђала, на коленима мужевљевим, а пошто је била у осмом месецу бременитости,
могао да спава, на мајорши, али је лежао, ноћу, на татарским јастуцима, на земљи, код жениних ногу, као да му је, боже прости, мати. Био је престао да се, често, смеје, и био је мање весео, него у свом отечеству.
Костјурин није знао да су ти прости људи, официри сервијске милиције, осетљиви јако, и без страха пред силнима и моћнима.
Теодосије - ЖИТИЈА
И то не само њим самим него и именом његовим, тако да и прости људи по кућама и они што по горама чувају стада када помузу млеко не требаху сиришта већ је било довољно само да кажу:
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И поред вековног читлучког облика привреде остали су радни и вредни. Бугари су неуморни радници, али су неотесани и прости до крајњих граница.
писац Алеко Константинов у своме делу Баја-Гање каже за своје земљаке да су још и данас „неотесани и сирови, груби и прости до сржи...
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Познајете ли ви њега? АНТА: Како да га не познајем; остао сам му дужан 10.000 динара, бог да га прости! РИНА (у највећем узбуђењу): То је... то је немогуће... то ваш болесни мозак... то је...
Ја сам лично био на погребу. ЂАКОВИЋ: Бог нека му душу прости! СПАСОЈЕ: Е, али сад је потребно и доказати да је он мртав.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.
— Е, мој Јоване, да испијемо за душу нашег доброг Софре. Ваљда ће се ко и нас тако сетити! Пију. — Бог да му душу прости! XXИ После смрти господара Софре наступи Шамика наследство као унинерзални наследник.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада му рече тихо, внутреним неким душе своје побуждением: „Прости мја, Секула, у моему недоумениу што чинити! Разсуждај: најдох се у нужди! Не проливај слези!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У неких народа ступањем жене у брак или младића у доба зрелости, они добијају нова имена. Ова промена „није тек прости симбол, већ је магијска радња: променом имена постаје и сама личност друга“, каже Вунт.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године Сатір Матије Рељковића, писан чистим народним језиком, преведен је »на прости сербски језик«, то јест на рускословенски.
своје доба то је изгледало врло учено и у борби за православље било врло корисно, али те његове прераде, врло често и прости преводи, обредне књиге и уџбеници, данас имају интереса само за оне који изучавају историју православне српске цркве у
су се неизбежно преносиле и на православну цркву, и против којих је устала и материјално угрожена црквена јерархија и прости и непросвећени народ, конзервативан у својим вековним невољама и увек у страху да се иза тих рефорама не крије унија.
« Језик је за њега оруђе напретка и просвете, и он тражи народни језик у књижевности да би прости људи, и сељаци и чобани, могли што лакше и са што више разумевања читати и да би се просвета могла што брже и дубље
Школован у Угарској, убеђен да »прости ваља за ученима да иду«, присталица старе школе, он пише помешаним језиком, полу српским полу црквенословенским,
Све је то казивано да поучи и да упути. То је поука у оквиру поезије. Његови стихови су прости и развучени, сликови врло обични и слаби, цела поезија одвећ налик на прозу.
су оне које се уз гусле певају«; »све оне песне које нијесу од десет слогова и не могу се уз гусле певати, зову прости Сербљи женске песне.
То су прости извештаји са пута, у којима се може наћи материјал за биографију самога писца и за боле познавање његовога дела.
Милићевић, Вук - Беспуће
И они се растадоше. Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седим тако, па једва чекам да прођу ти дани, као да нисам — боже ме прости — хришћанин! Тешко ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже ако ме мико не позове.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Врело јечи и жубори, Чини му се драга збори: Остављена канда кара, Њему милост преговара. „Прости, прости!“ кликну, рече, И све брже напред тече. Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже.
Врело јечи и жубори, Чини му се драга збори: Остављена канда кара, Њему милост преговара. „Прости, прости!“ кликну, рече, И све брже напред тече. Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже.
— „Збогом, мати, прости, прости, То за сузе и све труде, За све неге и милости, За несане, за понуде, То ти само може дати, Ћерка твоја —
— „Збогом, мати, прости, прости, То за сузе и све труде, За све неге и милости, За несане, за понуде, То ти само може дати, Ћерка твоја — збогом,
И пребледну као стена, Очи к небу она шета, Тамо на крај од гребена, „Боже, суче свету свему, Прост' ми, прости, ал' и њему!
јади, па се губи Сузицама обливена, А за срећом коју згуби, Коју згуби за онога, Па га куне: „Ох, та стани, Прости, прости, тако т' Бога! Прости, прости, клетве с' мани, Ти си моја од некада, Моја сада, па свакада!
па се губи Сузицама обливена, А за срећом коју згуби, Коју згуби за онога, Па га куне: „Ох, та стани, Прости, прости, тако т' Бога! Прости, прости, клетве с' мани, Ти си моја од некада, Моја сада, па свакада!
обливена, А за срећом коју згуби, Коју згуби за онога, Па га куне: „Ох, та стани, Прости, прости, тако т' Бога! Прости, прости, клетве с' мани, Ти си моја од некада, Моја сада, па свакада!“ XВИИИ Његова је, његова је!
Прости, прости, клетве с' мани, Ти си моја од некада, Моја сада, па свакада!“ XВИИИ Његова је, његова је! У срцу му опет живну,
Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости. Може бити сина свога Осети се јединога, У туђину ког отпрати, Па јој нема да се врати. Може бити...
Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости! Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да
А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово носим млада твоме Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ехе, бог да је прости, веселницу! — одмахне дјед сјећајући се своје Милице, жестоке ракијашице. — Дешавало се, богами, кад коју више
моји стари, некадашњи Дамјановићи, нијесу ни умјели изабрати себи прикладног светитеља, нег узели некаквога, боже ме прости, гољу у јарећој кожи, босога ... — Светог Јована! — досјећа се брадоња. — Па да, брате, њега.
Више су се бавили њиме него, боже нас прости, самим светим Киријаком Михаилом. Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца,
Вачкоња ме мјери кисело, интендантски, као неки еспап сумњива квалитета, и зловољно мудрује: — Вала, да бог прости, и ови пјесници увијек испадну некако баксузни.
Нек бог прости, морао сам је понекад и вилама измјерити преко леђа, иако ми је била тамо некаква рођена матер ...Ето, тако ти је то,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Опет га нисам чула. Какви су му то коњи, кад се не чују? Ни глас, ни звекир, ни потковице на калдрми... Боже ме прости, ко да ти је магла била у гостима... Шта сте толико до ово доба, дина ти?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда за тебе: — Марија умре. Бог да је прости — рече мати и погледа ме. — Е? — тргох се. — Мани, синко! — Одмахну она руком.
Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује.
— Бог да га прости! Где ли му је сада душа? — упита једна млада, плава жена, дижући се са софре и тресући од себе из скута мрве.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и
Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све громове проспи, не прости њему, ил' ником не прости! Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи?
њега само, роба довека, на њега само, само на њега, небеског гњева све громове проспи, не прости њему, ил' ником не прости! Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи?
Јер никог не мож' гора клетва снаћи, до заједно с њиме у рају се наћи? Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!
Ох, зато, боже вечне милости, не прости њему, ил' ником не прости!” Још даље пише, још даље се ниже, све жешћа клетва, све страшнија мисô, онај тек зна је што је написô; јер чудан је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
»Волкѕѕаген — одговара он Копитару — ја управо и не знам шта је то; него ако су то оне приповијетке, које народ прости приповиједа, таквих у Срба има као и пјесана.
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до
БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
КРЕПАО КОТАО Измислио један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Идите само погледајте, па ћете се уверити. ИСАЈЛО: Ајде, Манојло! (Оду у собу.) ШАЉИВАЦ: Или су ови врло прости, или је тај доктор луд. Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским.
Срамота је то; може ко стран доћи. ЉУБА: То се за стране и меће. СТАНИЈА: Пред странима је, прости ме, срамота н безобразно говорити, некмоли радити. Видиш и твоје аљине не ваљају ништа.
Што је добро, не ваља, што је зло, треба. ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза?
Ја се чудим како сте се ње преватили, господине, та нит ће вам та штогод платити, нит ће вам рећи фала ни бог да прости.
Па кад човек не уме. ПОЗОРИЈЕ З. СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ. СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава. Сад ми ваља кући. (Смотри ђака.) Шта је то? Ко те ту привеза? ЈАКОВ: Судбина.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Онај што ноћу посумња у време Друкчије дан ће, час по час, да споји — И поштујући прости закон шеме Питаће себе: да л шема постоји?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— почиње она. Кад се само сетим оних дивних времена када сам с твојим дедом, покојним Гаврилом, Бог да му душу прости, путовала преко Фијуме и Абације у Верону ... — Леп град — рекох зевајући.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Нека псује,... знам да га неће више видити. АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине? МАРКО: Знате, ми смо људи прости, пак нам није до шпацира. АЛЕКСА: Али кад се фрајлица уда? МАРКО: И зет ми није баш од моде.
2. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон су овде своју шнупнтиклу заборавили. ЈЕЛИЦА: Шнупнтиклу?! МИТА: Што прости кажу „шнуфтихла“. ЈЕЛИЦА: Чујете л’, татице? Један бединтер само! (Гледи свуда.) Овде вирклих није.
А ви, господо, барони, шта ли сте, уклоните се од нас сместа, јер смо ми људи прости, не умемо да вас чествујемо, па вас можемо по нашој простоти и у гвожђе оковати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Андрониче, шта је с хришћанским рогом? он се смањује, избави ме од лукавости и прости, достојно је то. Јест, свјетодавче, је л да, сироти ће да преживе?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се).
САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости! МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један тако ведар
АГАТОН: Па, примера ради, дабоме! ПРОКА: Е, то нам је покојник лепо удесио, бог да му душу прости! АГАТОН: Удесио, него!
помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде. САРКА: Ех, ето то сам хтела да кажем. Волео је, бог да му душу прости! ТАНАСИЈЕ: Е, то јесте, то му се мора признати. МИЋА: То само значи да је био савремен човек.
САРКА: Савремен или несавремен, тек волео је. Знам, тако ја једанпут дошла код њега, па... али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек.
ТРИФУН: Па како си ког ђавола навикла кад га ниси имала? САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.
ТРИФУН: Искрено говорећи, покојник је био права лопужа. АГАТОН: Лопужа, дабоме, лопужа, бог нек му душу прости! Знам кад од онога грешнога Симе Јовановића наплати двапут меницу. Кука онај и преклиње, нија шала 22.000 динара.
САРКА: А, што се тога тиче, он није имао образа, и, ако ћемо искрено да говоримо, покојник је, бог нека му душу прости, у том погледу био права свиња. СИМКА: Ију, Сарка! САРКА: Јесте, јесте!
ДАНИЦА (заплаче се): Сиромах отац! СИМКА: Бог да му душу прости! АГАТОН: Какав честит човек; тешко ће се још један такав родити! СИМКА: Тешко, бога ми! АГАТОН: Па кажем ти...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило. Затим се окрете војницима: — Како се ово деси?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме! Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас? ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Бог да им прости праведну родољубиву душу; лака им била земља Страдија, коју су искрено и жарко љубили! Слава им!' Ово имају изговорити
— вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом. Тако је чудновато она увек говорила. Бог да јој душу прости! — Какав 'ајдук усред бела дана кад у нас није било 'ајдука ни ноћу, откад ја знам за себе?!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ме она јединица опамети. После никад не добих ни тројку, него све одличне и врло добре оцене. Бог да га прости, сад је већ умро — заврши учитељ причу. ЗВОНАР Спушта се тихо вече.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате.
Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.
— А је л’ било контра-кандидата? — Како рече? — Је л’ било још кога да претендује на то место? — Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’
! Беше то монументална зграда, та механа. Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.
Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. Један другоме ни бога не називају.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Он пошао да ратује, Ал сад шта је, ту је ... Трепће као снаша, Ни да се понаша Не зна... „Прости, Амицо, Нисам на то навико!” „Ништа”, каже наш Цига Из Сврљига, ил Љига. „Још од пада Бастиље Не подносим насиље.
СЕДМИЦА Седмица — Седница, На којој је недеља Председница; Понедељак тајник, Уторак благајник; Остали дан(ов)и Прости су чланови. СРЕДА Пробудио се деда, и гледа: Среда. Спреда — среда, И отпозади — среда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Не, кћери, не, Софке. Не овамо. Прости су, пијани су. — Ако, ако, тато! — Не, не... шта ћеш ти? Немој ти овамо. Ниси ти за овамо... | Али Софка не даде.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца. Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти.
Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли? — кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А видите, млад је као капља, лудо дијете!“ „Ма видите, није он прости солдат!“ рече Радоје, показујућ јаку Јанову, на којој блисташе по једна звјездица са сваке стране.
И оста тако неколико тренутака, држећи луч у руци. „Боже мој! добри мој Боже!“ рече цура. У тај прости узвик нагомилало се много. Бјеше ту и молитве и срџбе и очајања, колико би једну књигу написао.
Тамо затече овај разговор: „Знао сам ја, знао брата ти Радоја. Бјеше лијепи Црногорац, бог да га прости!“ рече Владика. „Бјеше добар, Господару. Мио добрим људима и они њему...
То му некако не бегенисах, а да га Бог прости, друге му замјерке не би међу дружином.“ „И што је вазда нешто био тужан“, прихвати други.
“ „И што је вазда нешто био тужан“, прихвати други. „Никад се то момче, Бог да га прости, не насмија, нити нашали... Боже ми опрости, рекао бих да је и тражио смрт!“ „А, јунак, јунак!“ опет ће Милић.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
13 Питали рају: — Како си? — Добро, али бих јошт бољи био да ми није туронога „аферим“ и калуђерскога „бог да прости“. 14 Питао кадија рају: — Зашто ти је капа тако раздрта и окаљана? — Скидајући је агама и ефендијама.
— А пријатељ? — Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1. НЕБЕСКА ТЕЛА И ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ ЗЕМЉА Гдјекоји прости људи приповиједају да земља стоји на води, вода на огњу, а огањ на змајогорчеву огњу.
софру сједио и благовао, сваки се ситан и довољан дизао говорећи „Ко нас је частио, бог му самоседмо наспорио и да бог прости ко нас гости“, дабогда!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А отац му одговори: „Драге воље, али имамо весеље 80 у кући, а немамо много соба, па ће вам прости људи заглушати и виком досађивати.
” Онда побратим рекне: „Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до
12. КРЕПАО КОТАО. Измисли један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у
“ рече му Христос, и нестаде га. | 22. БОНИК И БОЛЕСТ. Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Враћа се Иконија) ЦМИЉА: Ево ти комовица, стави на кутњак! ИКОНИЈА: На кутњак? Боже ме прости, па мене сасвим престало! Нисам ни опазила! Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу!
Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости! Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу. Ето и ви.
Срећан си колко си тежак! Брзо си се коварнуо, ко да те неко чудо извукло, Боже ме прости! На данашњи дан треба свећу да палиш док си жив! Оћеш нешто да појдеш?
Пада киша. Сви држе запаљене воштанице и отворене кишобране.) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ме је промисал неба определио да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост била познати какви су људи и
” Маленица: ,,Све је то ваш изговор, господине.| Народ, народ! Ко ће народ сложити? Шта ли зна прости народ? Вас је народ изабрао за своје пастире; ако ви познајете да калуђери нису од потребе, учините с њима како је
Какав му је то старац, срам га био! Ја опет просим мојега љубезнога читатеља да ми прости што ове непристојне вешти назначујем.
неће сви рећи, не бој се; на[х]оди се у данашњи дан Србаља који мужески мисле, суде и расуждавају, А време је већ да и прости народ не варамо. Познајући чисту истину и не казујући ју, с каквом совестију мислимо пред бога доћи?
Но шта ћеш да чине? Увео се и укоренио тај стари обичај; прости народ неће да остане без моштију и костију. Ко би се усудио рећи да све те мошти и кости и зубове и парчета хаљина и
У земљу! Нама[х] би се прости народ заједно с калуђери, који с тима стварма тргују и новце купе, на њега подигли, узбунили и за јеретика би га
Из истога овога узрока, дакле, и на ови сами прости и природни начин већа ће полза нашим Сербљем бити, докле и[х] год бог на свету буде држати, ако им, на пример, ја с
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. — А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима. — Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај...
Њеки још повикаше: — Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! Ркалина се заплака на поласку. — Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам!
— Јадни мој, добри Иноценцо! — рече Лис, прекрстивши се. — Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!
— Јер је покојни стриц Јурета, бог да му душу прости, мога свакога трена мињати глас, те би се ти заклеја да чујеш пуно људи...
са Тетком и оном седморицом што с њим дођоше у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — Брате у Исукрсту, прости ми моје увриде!... — Бог нека ти прости кâ и ја — одговори Брне пољубивши се с њим, па и свијем осталијем.
— Бог нека ти прости кâ и ја — одговори Брне пољубивши се с њим, па и свијем осталијем. Сутрадан освану красан јесењи дан, а већ око прве
Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића... Стриц је умро, бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXВ... — Зар си ти, магарчино, заспа? — викну стриц.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Бог њега никад није волео. И то је грех. Опет му се помоли у себи. Чује се закивање дасака. — Бог да га прости — промрмља за себе Тола. — Кога? — трже се Ђорђе. — Тога што му праве кућу. Сад се више не зна ко је жив, а ко мртав.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала роде! — Бог да прости покојника... — Амин да Бог да... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Али ситно фарбаш, друже.
у мрачан ходник дуж ћелија; онда шљискави одјеци удараца жилом па понова зачу гласним изговором: — Неполитички, прости кривци.
— Син мога покојног оца, Бог да му душу прости (и ту се он прекрсти) неће се лако дати смрвити као бува — поврати ми он.
Нека је лака земља и Бог да прости Лазара Пардона. ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ Ових дана кад је најављивана много припремана и ретка светковина
Па ће рећи покојни Коста, Бог да му душу прости! (И овде се капетан Таса редовно крстио спомињући име преминулог председника прве комисије.) Тасо, брате, вуци питање!
И ја извучем питање са три потпитања. После: ћутим ја, а ћути и комисија. Па ће опет покојни Коста, Бог да му душу ’прости (и ту се понова прекрсти): Тасо, брате, вуци друго питање. Ја узмем друго питање и опет са три потпитања.
И понова ћутим ја, а ћути и комисија... На то ће рећи покојни Коста, Бог да му душу ’прости, Тасо, брате, ти си налупана глава, ал’ си на испиту пао. А цела комисија углас викне: Бог да му душу ’прости!
А цела комисија углас викне: Бог да му душу ’прости! У ствари се капетан Таса само некако незгодно осећао на тим испитима, али му се, у сваком случају, мора, веровати,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако 'нако...
Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до
БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек, тако да је у двије-три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
“ КРЕПАО КОТАО Измислио један прости сељанин како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца
“ а Турци: „Свети пророче Мухамеда. амен!“ Један прости сељак — видећи да ништа не малаксава вјетар, но то виши бива — завиче: — Што вам је људи, јесте ли при себе?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Она беше слика девичности, Без свог венца, бела и невина, Лутала је кроз тај живот прости, Лепа, мила, као башта крина.
Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек у њине кости Уиђе љубав новога појаса И бол мој, зашто овај живот прости Нисам спустио у борбу таласа. Нисам спустио у борбу таласа. СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди.
Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.
Тај погреб прости, у коме све ћути, Тај спровод лишћа као јаук бије. Ја видим јесен: падају минути, Све што је било, што још било није.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их
Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их
Ћипико, Иво - Приповетке
Зачињајући, пушило се у здели. —Гле, уље се једва циједи! — опази неко из друш тва —Мутно је и нечисто, прости боже, ружно га је и гледати! — одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну.
Рана на нози дала му се на зло... Није боловао него недјељу дана... Пазила сам га као свога. Да му бог прости! —А љекар? Шта уради он? — питајући гушила се у сузама Цвета. . —Посласмо по њ, али га није било у месту.
Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости, јер су осле црногорски поданици, — чисто обезумише. Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу.
—Његов кип... —То је ка и њега... —А ставиће на отар нови кип... Онега, боже ми прости, ча су га нарешили ка да је невистица.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
потпуна, ненијансирана а уједанпут учињена промена, чини да нам ликови Станковићеви понекад изгледај у психолошки прости, примитивни чак. Јер се, по правилу, у књижевности сложеније психичко стање даје поглавито у преливима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
који непрестано срче грку каву за кавом, кроз шалу куди Колашинце, а уверава игумана да воли Светога Петра „боже прости као да је он, Омер Џанков син, прави онај глуви, Влах“... Саборовање већ узело велики замах.
Али су и ти прости сељаци који овако наивно мишљаху брзо својим очима уверили се да је истина што су луди на тргу причали.
У НЕБРАНОМ ГРОЖЂУ По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо н некако снуждено сеђаше на прости– рачу поред оџака у одаји новице Прележанина.
Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу. Допао јој се наш Бањштанин и нагнала оца да их привенча и да му препише све своје имање.
– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Шта сте скинули мараму? РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава.
Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати. ФЕМА: Али тамо прости нису као овде? МИТАР: А, тамо су последње жене као код нас ти што си.
Петровић, Растко - АФРИКА
нико више није могао сматрати обичним туристом, и да силом прилика ја више нисам могао гледати око себе као што гледа прости путник.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Те бог да прости Моју крџалику!... ИСАК: Ту се сад страшна диже ломљава: Буљуци лете с голи ножеви, А околина града несрећног Као
(Пуца.) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци? Тамнице, палош, синџир, вешала?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
После сам се опет куражио: зашто да ја не могу баш ништа разумети? Зар у војсци није пуно примера, где су прости нестручни људи често поштогод много боље погађали но стручњаци.
Илија тукао.« Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе,
рече: — Збогом, добри друже, збогом храбри страдалниче; ти си поштено одслужио твоју службу светом хришћанском делу. Прости...
Христову проповед опште слободе и равноправности међу људима пре су разумели прости рибари и блуднице, но тадашњи учевни свет римски... — Али...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, мој језик, језик, како ћу те клети? Какву ли си вредан каштигу поднети? Реци: „Мадам, прости!“ — — — — XВИИИ век
Но, о Боже оче и всјех содјетељу, Грехи нашја веја прости и јарост укроти мољашчим еја тебје. XВИИИ век Непознати песник
— Шта с’ оно изгребено види на обали десно? Пут је то, древних Римљана дивно дело, Њим’ су проходали прости и силни, храбри и слаби, Другима да стрелом смртну зададу рану. Гди су сад ови?
Бог да му душу прости! Живиће док је славенског рода.” (Преписка ИИ, 111). ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОТ СЕРБЉИНА (стр. 128).
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости Венецију, ни камена јој се неће жнат!... БОШКО: Па?
) И напустићу га баш!... Господе, да немилокрвне туђинке, не волим се с њом ни ражговарат... Бог да јој душу прости, покојној госпођи, Ђурђевој мајци — а бјеше добра и милостивна, лијепо се са мном ражговараше и упитиваше за ждравље.
сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је?
Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!
Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости! Реч ти узедох; — Ал’ и ја клањам према истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На
КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша! А доста ти је, мислим, занавек... (Ђурашка нестане са стене.) СТАНИША: То није Црногорац, Рђаво гађа.
Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије... Једанпут баш у боју....
тај ни снагу саломи. ВУЈО: Бог да му душу прости!... А бјеше синовац, да већ не жнавах ваљастијега, а пристâ би бо’зна срцем витешкијем и уз Обилића... Е! е, господару!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој. Прости ме, родино блага. САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем.
ПОЗНОЈ Чајала, ведра ти пут, прозрем, болело. Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех.
Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд.
Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд. Знам, на истини је ово, и плеле би се у венац душе. Ал’ гњилу моју, ево, расточила пут.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! И само то. Ништа више.
« А он одговара и чисто као да благосиља: »А, по баби ми, могле би вашке да ме једу, него бог да прости!«... Јованка, застиђена, онако обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним,
Ћипико, Иво - Пауци
Расијано, без реда, бесвјесно насрћу на њ прости, човјечји осјећаји и отискују оне туђе, научене, што се силом намећу и ради којих се толико у животу кињио...
Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву. Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и
—Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. —Није ни пуно. —И је, данас је кратак вик... Бије нас сваки бич. Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит'...
— А жена јема срца мене бидит', — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к'о проклето... — Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. — Жа ми да свит не вирује како је...
Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро. Ча ћете, тако је људска слабост! Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Је ли овде неки хан, механа, или каква — Боже ме прости! — црква? (Слуша. Чује се из далека, али јако звоњење звона.) Зар већ звона? већ вечерње, већ да се иде на гробље?!
Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда? Улази клисар црквени.
Треба покаткада и то, да овако с нама, заједно, као и ми сви... Бога ми, сећам се, са покојним деда-Митром, Бог да га прости, док радимо црквене, наше народске ствари, — радимо; а после и ми, ако је сабор, слава, и ми сиђемо, па и ми као сви.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том јендеку је пропао и Срећко, Бог да му душу прости” — крсти се, и шушљетаво и иронично се смеје матори копач гробова.
Чудо је и испало. И несреће, и добра дела, каква се ретко стварају. Бог да јој душу прости, госпа Ноли, није само изгледала као мушко, него је и била мушкарац. — Да, строга, озбиљна, поштена, као човек.
Просјацима пред црквом, колико их год има, удели. Наравно, скреше оштру реч коме треба, али удели. Боже прости, тако је и с поповима радила.
Тамо код нас, под планином, био луд човек; по шуми ходио, с травама разговарао, к'о неки светац. А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима.
Грабе људи, па страће, па други грабе оно страћено, и све је, Боже прости, као неки рингишпил: Ју-хе! Ју-хе! па сиђи доле, други ће да узјаше... Морамо штедети, Јулице.
Тако га морате и гледати, и волети, и читати оно што пише. — И ви можете тако, Боже прости, шематички извученог човека да волите као брата?
Слушајте, Каленићу, ја му не волим она честа писања о најразноврснијим стварима. Боже прости, као програм у циркусу с тридесет разних и нових тачака. — Такав је Павле тип, и такве су му способности.
Рђава страна Мијине навике да старије друштво претпоставља својим друговима, била је у томе што ти, старији људи, и прости и непрости, уживају да дечка или младића „кваре”, како се то каже, а требало би да се још оштријом речју каже.
позајмљује и, мора се признати, дискретан је човек; а Мимић, Мимић није некаква важна личност, али њега, Боже прости некако брани оно дивно његово дете.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену, а не може...
Кад је говорио, подврискивао је некако, те је изгледао као да, боже ме прости, рже, а кад се смејао, он је просто њакао. Једном речју, пљунути коњ са цвикером.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати... И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо.
Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин. Најважнији лек Фаріна трітіці вулгаріѕ или, на прости језик преведено, хлеб, немамо. Шта могу!
наши објашњавају на српском, а он наш језик не разуме, њему се све чини да та објашњења нису довољно стручна, кад их и прости редови као од шале схватају.
а, човек! — па се завали на јастук. Људи занемеше. Некоји се прекрстише и рекоше: „Бог да му душу прости!“ Други су изишли...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му душу прости! — а над њивама и ливадама још дуго је, као некакав небески уздах, лебдео утишани јек звона.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да се једном бацим преко тебе: нећу на те, него преко тебе“.
Ситнице, код воде студене, ђено млоги Турци изгинули: Милош згуби турског цар-Мурата и Турака дванаест хиљада; бог да прости ко га је родио! Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
На прошецији на своји рамени носили су га велика господа, а не прости људи, него паше и сераскери. Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му диван-кабаници дао је
По нашки: Намет с камења. ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те
Господари слуге ли, поглавице ил' му сењаци, прости и књижевни, официри и војаци, бољари сиромаш ли, путници домоседиоци ли, једно старци и деца калаши, јогонасти и опори
) телбизи и прости, сваке форме људство, свештени ред и светски, колика је разликост прихватању женатим и безженцем, девојци малој и
Што је то труд држати пред кућом коршов хладне воде да се лети жедан путник напије и рекне: бог да прости! Где је сам, ту му је стан. Го, отуцат, — та не би му ни ужа дао! Где је труп, онде се збирају орлови.
Ја о теби врло се људма хвалих и на големо те повисих с гласом, а ти ка неки худ сиромашак, прости човек никим не знан ту дође. Што је то од тебе, помагај, чудо о, владико?