Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Била је покојница, право да се каже, свакаква, то ја најбоље знам. И попити је вољела, бог јој душу простио, једном тако умало није кућу запалила. Па опет ми је жао, то само теби кажем. Жао добога.
Ћипико, Иво - Пауци
— Знам, било би боље. Ма ето кад нисам. А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. — Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. — А ко зна како ће бит'!