Јакшић, Ђура - ПРОЗА
! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењем да је некоме
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.
! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува!