Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да кажете да сам се бајаги ја задоцнио као болестан, а ја и тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на
ти ништа лепше него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне шта му је глава, а шта опет тртица, да простите! Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење.
— Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан? — А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите. — А, волели сте се? — Јесте, две године и четир месеца. — Е, то је, боме, дуго. — Та и није, господине...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него је и он, бурмут, шмркао, и громко кијао. А кад би кихнуо, додао би, пред госпожама, уљудно: „Но! Извињат. Простите!“ Тако се, вели, каже, у великом свету! Тако му се причинило да је, од Вишњевског, чуо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он тада каже: „Нашло се дјетенце... дошао сам по зламење“ или овако: „Жена да простите пала у сламу.“³ Тада, када поп читањем молитве освети и благосиља воду, дете добија прво, привремено име (које му
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одбегле мужеве би, као сужњеве Требало продавати на јавном месту!” „Да се обештетимо малчице бâ...рем! (Простите што у пола речи зевнух!), Овај би био добар за харем Као службено лице, то јест, евнух.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сократа ти укопати нећеш.” Простите, (сам у себи погледавши к небу мислећи), речем: „О ви, мојему срцу свете, божествене и слатке душе, простите слабост и
” Простите, (сам у себи погледавши к небу мислећи), речем: „О ви, мојему срцу свете, божествене и слатке душе, простите слабост и неразумије моје. Зашто вас иштем ја у земљи, знајући да су праведне душе у рукама божјима?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго. — Причекај, па ћеш!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само је одгурнуо. У том је пукао револвер из арнаутске руке и прошао, да простите, само кроз булине шалваре. Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане у суд.
Губер није остао, женска кошуља, да простите, није била на плоту поштеђена!.. И нешто још црње: деца сва престрављена, млађе жене обешчашћене и то од оних који су
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ино ничто вљашчше слишит еја в дому Токмо прошчалнија рјечи жалоснија: „Простите м', сродство, Аз ниње отхожду ко Господу Богу, Ви же молите сја, грехом простити сја мноју содејаним.
— Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци! Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Поју
— Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци! Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Појушчија слушу!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару. — Да нијеси ти, Симеуне, почем вјешт овим швапским лумерами?
Давид (вади јазавца из вреће): Чувајте се, господини моји, јер, ако ми се измакне, зло ће бити. За рђаво, да простите, мјесто јазавац лети. Чекај, лопове један, што се толико отимаш и копрцаш!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана.
Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!... Простите, грађани, праштам, а Бог над свима нама нек чини своје!
Ћипико, Иво - Пауци
—То вам је као да сте на путу нашли! — опази писар... — Дакле, погодили сте се, а? —Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци!
— јави се опет шјор Лука. — Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. — Нема. — Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана.
“ „Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља, Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би' вам кад би' вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу где он чизмом стаје, стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!“ Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући, родитељи осташе плачући.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану“ названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је