Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— викнуше сељаци. — Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кажу, да му је жена лепа, и мирише, као цвет који зову мајкина душица. „Лепо! Само, да простиш, апостоле, лепо мирише и туђа жена. Нису ни друге горе од ње, нека се изједначи са осталим женама. Право је.
Није, не мож’ се рећи да је ругоба, у лицу, али је дебела као топ. Да простиш, капетане, право прасе. Буре! Јес, јес, има црне очи, крупне – морала је бити, кад је била млађа, неко чудо – али сад,
Фараон је био прекинут. Сви су били подигли, са карата, главу. Фенрик се, збуњен, извињавао, али, каже, да простиш, не знајем о којој то госпожи Фемки прича капетан, о ком Трандафилу?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама јес' чуо, Марко, и ви људи! Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле! Оће да кукате црнога Маринка!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Ништа се ти не стиди. Давид: Ти кажеш да је оћерам. Како ћу је оћерати кад ми је, да простиш, слатка и драга, Бог је не убио!