Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лудо, ти се с благородством поносиш залуду, Кад нарав имаш орјатску и худу! Од простога рода, воспитанија и состојанија људи не могу се очекивати ни изискивати такова качества какова правично и неотложно
Црњански, Милош - Сеобе 1
Беренклау је три дана тумарао са њима, по шумама изнад Штукштата, прилазећи Рајни. Дошав у логор, обукао је одело простога војника и повео их тихо, обалом, кроз жбуње у шуму.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Школе су ретке и слабе, и неписменост је општа. И сви наши писци на крају XВИИИ века констатују ту запуштеност простога народа, и наглашују потребу да се благодети просвете прошире на широке и тамне слојеве сељачке масе.
Песник јако напада народне празноверице и оне који свесно експлоатишу верска осећања простога света. Везилић је и добар српски родољуб и високо цени способности српскога народа у свим правцима.
или књижевни речи и више лепоте, с додатком писмене углађености слога, него колико и једне и друге у устима пука или простога народа има и имати може«.
« 1814. изишла је у Бечу Писменица сербскога језика, по говору простога народа написана. Караџић је ту у граматичка правила свео »говор оних Сербаља који живе по селима далеко од градова«, и
И двапут нам добро дошла што си верно по говору простога народа написана!« Али му је Копитар учинио и извесне примедбе. Сам Караџић није био задовољан овом »жалосном пробом
Главни напад учинио је он на њих, показао им како не знају да пишу, и упутио их у школу простога народа. Писци, који су имали професионалног поноса и кастинског духа, толико држали на »виспреност« и »високопарност«
заслуга његових, данас се не може примити претерана Даничићева реч да је Караџић »отац нове српске књижевност«, из простога разлога што је пре њега, и у његово доба, и мимо њега, било добрих српских писаца и прогресивне српске књижевности.
Кад се нека књижевност много удаљи од простога народа, она се, у исто вријеме, много удаљила и од природе... Велико ће зло изићи ако словенски писци буду подражавали
Лалић, Иван В. - ПИСМО
себи, Повезујући фонтане у паукову мрежу Кружне ноћне шетње; гргољила је светлост Међу капљицама, о томе како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из шкољке додирне звезду, Утиснуту у небо као слово у слог.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дисциплина се одржала иако између официра и војника влада другарски однос. А може бити да је то пријатељство између простога редова и официра највише утицало на морал. Војници су чували своју батерију, официри су заклањали своје војнике.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
поласку с овога света спокојни и да ће чрез сву бесконечну вечност шчастливи бити | и често многи од њи[х], ако су и простога состојанија и сељани, вечној памети и воспоминанију предају се и славе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али све то укупно учинило је да свет у њему не види једнога мирнога и у суштини честитога Арнаутина, простога муслиманина који је од те тако стечене вере живео, но охола и зла Турчина који презире и мрзи све што на чело подиже
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника. Граната удари управо у ров, и то уздуж рова. За првом дође друга, тпећа, четврта.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава. И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. — Говори штогод!
— Можебит', — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. — Ти не плачеш?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
извлачим линије и правим украсе са шарама и вијугама, чак и одела да сликам, додуше она простија са мало набора, одела простога света, али људска лица никад.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А та личност је Милош Обилић, по песми човек простога рода, неправедно увређен, и непоколебљиво одан не Лазару као сизерену, него Лазару који стоји на челу судбоносне