Употреба речи простодушности у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И тако је ишла реч час о једном час о другом. Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није.

Милићевић, Вук - Беспуће

То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као знак правог господства.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

нечег што Васа не препознаје. Тај бронзани устаник као да је сав целовит и у одлучности и у простодушности, а таквог себе он не памти: у њему јесте одувек био змај, али је одувек био и човек и он никад кије био баш сигуран

Васа Чарапић се ипак ослања на тог бронзаног себе који је поуздан у сопственој простодушности и види оно што не види ниједан од пролазника: како се од парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

али је било нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим околностима које су једно створење онако чедне, сеоске простодушности сурово гурнуле у оно хронично и циничко грешење противу једне божанске заповести, нема сумње најсветије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности