Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Цео тај простор мог живота и народни’ збитија стоји ми јоште живо у памети; и што је старији који догађај, тим га се лакше и точније
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... То је простор од дванаест сахата хода. Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
светлости сјаје и трепере, Век за веком тоне у пространства сјајна — А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере.
Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји...
У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди! У простор бачен глас што стреми, Да га небеса буду пуна! И реч што никад не занеми, И вечно будна божја струна.
Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашле у њеној чистоти, А свој чар небески у њеноме греху.
Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом озарених крила.
Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота... Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине...
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Бол је дао овој љубави горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и очај: њину Свемоћ; задња суза: неба седам боја.
Све воде посташе за одсев твог стаса, Простор, да имаднеш душу зачуђену, Мир тамних долина за ехо твог гласа, Сунце да на свету бациш своју сену.
И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и исконска суза.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном. Брзо је облачио униформу.
А после неког времена, иза његовог извештаја, онај простор тамо обасу ватра пете батерије и они топови постепено потпуно умукоше.
ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја сам обасипао ватром овај простор;“ или „добијем ја наређење да извидим терен Х испред пешадије, то је са свим северно, ево овде, ево баш овде, видите
И бежећи све бешње он је гутао онај простор који се пружао пред његовим очараним очима и узносио му душу. Па је са том душом, широком, пространом и светлом,
Африка
Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.
пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана. Онај огромни простор, од западне до источне афричке обале, који се зове Судан, могао би се звати саваном.
Инструменти су само бубњи, огромни положени бубњи, обешени о рамена црнаца, и звечке. Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме
Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ. За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом.
Одједном један белац са лампом. Кад уђем у његов осветљени простор он мс тужно и уљудно поздравља. Прилази ми: — Добар вече! Добар вече, када сте дошли?
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони. На средини воде он
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ободе коња и окрену га, па виде пред собом зимски дан, Дњепар, и раван у снегу, који се топио, и ишарао цео простор црним дрвећем и чамцима.
Имао је, међутим, широм отворене очи. Биле су загледане у бескрајни простор кијевски. Само је његова жена, Варвара – која је добро познавала те плаве очи – могла да примети да Петрово лево око,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
варијетета су у голом земљишту, редовно везана за карсне облике (вртаче, увале, карсна поља), ограничене на мали простор, збијеног типа; кућа је камена, махом плочом покривена, често романско-медитеранскога типа; такмиче се ко ће бољу кућу
настају села збијенога типа: куће су им без реда утрпане, без улица у правом смислу, само што у средини има мали простор, средсело или зборило, где се скупљају на разговор и где оро игра. Дворови или „авлије“ су прљави и запуштени.
Варијетет Средње горе. — Ово је, углавном, планински варијетет. Захвата простор од села Столпника у софиској котлини па до Жеравне у сливу реке Камчије.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У густом ваздуху лета осећао сам своје споро кретање кроз простор и крв како ми бубња у ушима. Чинило ми се да ходам читаву вечност, иако је то био стари навикнути пут, оивичен
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
расту чичци, коприве и боце, и нека травуљина непозната градском детету, кад имате само себе и тај тужни, тако поучни простор рушевина који се данас може видети још само у неким од најнесрећнијих европских градова, ограђен белим конопцима и
који је преживео гомилу ваздушних битака, мешавина разочараног Ремарковог доктора Равика и Гарија Купера када прелази простор између два уперена револвера на прашњавом тргу вестерн градића.
Речју, Београд му је дао све што може да послужи као погонско гориво за лет изван орбите кроз слободни простор у свет. Тај град му је отворено ставио до знања да никоме није потребан; поклонио му је енергију очајника који више
Тај бескрајни простор окупан месечином, што се пружао с ону страну ушћа, обухвати га својом шумном ширином. Лети, сећао се, то је
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност прибегава неким поступцима и навикама који отварају простор и дају маха детињастом духу: важно је утврдити прави смисао тих навика, не сводити их, дакле, на пуку технику.
Она је нешто као слободан, свима отворен простор, кутак у коме се свако осећа удобно и самопоуздано. Њена омиљеност условљена је, бар делимично, несвесним читалачким
Ипак, деца су најчешће сликана у чистом, ограђеном простору детињства, који је, по том осећању и схватању, простор првобитне отворености и невиности: детињство сваког човека као да понавља људски живот пре источног греха и прогона
У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу. Простор за игру, за необавезну забаву и несташлуке, врло је широк, али је под надзором.
Или, можда, постоје опасни и безопасни наручиоци, они који угрожавају слободу духа, и они који јој остављају слободан простор.
Све је ту врло условно: и ликови, и радња, и време, и простор. Поповић прича о свему, и ни о чему: заплет му је пуки изговор за причу ради приче, занемарљиво оправдање игре и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити. Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Дижи се одатле, па д идемо! (Затамњење) ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ (На сцени се виде кућа и простор испред ње, на коме је смештен логор Хасанагиних војника. Страном окренутом публици, кућа нема зида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Застанимо пред чињеницом како он решава простор и време у својој радњи. Читаве планине и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној
Ајд, ајд, ајд, док дођоше на једну јаму, те уђоше унутра. Кад шта ћеш да видиш — пук'о пусти простор испод земље, да га није кадро чоечје око прегледати.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Докажи опет, јер доказе све сам Заборавио. Зато трајем, земан. Каткада ноћу у тишини слушам: Трепери простор, рађа се олуја. Пулсира огањ у звездама згрушан По вољи Бога славуја и гуја...
Одавде неће да полети Икар, Јер лавиринт је дозлабога ниско; Ово је простор где настаје сликар, И књиговезац, који златотиском Печати слова неког финог ума; Овде на своме скупоцени брод
10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином
Ил су то биле сенке, Ил можда холограми, пројектовани у простор Нашег сећања? Касније, испод сунцобрана, Ћутали смо о томе, уз четврти еѕпреѕѕо И цигарету.
Касније, испод сунцобрана, Ћутали смо о томе, уз четврти еѕпреѕѕо И цигарету. Но све је било као на длану: Простор и време у нама, рачун на столу, Рим...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА XИX Ово поглавље, овако како стоји, закупила је наша позната фирма „АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ“ као огласни простор.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - Од јутарњег гутљаја крижају се, претичу завијуци арије: Гором језди, гора, ппо... (Простор свјетлост креснула.) Хрускам коцке шећера из новинске хартије, ћирилицу сричући: Пе-то-лет-ка кре-ну-ла.
Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине?
- Трзнем струнице: треперав инстинкт самоубице, танан, прошуми разорним рујем. Облином брега горе глогиње. Жубори простор осињим зујем. Болује шума пурпур-богиње, топло умире.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Пре но што се врате у кућице, стотине још других пчела мешају се, укрштају, бацају у цветове. Сав простор изнад биља, као да је захваћен у њихов покрет, престаје бити за очи статичан.
Уђосмо у собу доста пространу и светлу, скоро у собу нове куће. Било је много ствари у њој и сав слободан простор између њих заузимао је велики сто.
Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право мени, до самог чамца, где
Хоћу да идем. Ако устанем и закорачам прећи ћу цео простор до гостионице. Врата су свакако отворена или постоји звонце.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Слово нек остане у словљењу или нека се врати у сам простор Слова. Но шта је његово тамо? Је ли далеко, ил је у средишту што куца у нама, радосно и неисказано?
о теби је јутро што открива сужње сапете тврдином тела и самоклетвом, радују се оковани кад им се станац сузи на простор одређен твојим мигом — радују се кћери у руглу, потомство под игом, сванула је мајка очинству, и син свему бивству.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ „Устај одмах!“ Свуда око нас је блистало, свиткало, а ваздух је подрхтавао од грмљавине из облака и грувања топова. Простор се губио у мрачној ноћи, и чинило нам се као да се битка води пред нама.
Свесно?... Вољно?... Наше је расположене мрачно као оно црно небо, па бисмо желели да се ноћ продужи и да исто тако и простор корача испред нас. Али оно, као за инат, свиће, нагло се појављује дан и већ се јасно разазнају грбине Цера.
као да је доводио до беса командира противничке батерије, која нас је одмах засипала читавим пљуском челика, да је цео простор око батерије био ишаран црвено-жутим букетима шрапнелских димова.
Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза. Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти простор у шуми. Изгубили смо појам о времену. Али одскора, непријатељска артиљеријска паљба бивала је све бржа.
А ви можете у батерију. Претрчасмо брисани простор и сручисмо се у заклон. Питају војници каква је ситуација. Али ми смо толико преморени, да само дигосмо руке изнад
— Како, где?... Па ваљда није у мом џепу, него тамо напред! — и командир махну руком обухватајући простор од два километра. — Јавићеш се командиру чете. А наши телефонисти су код прве чете.
— Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.
Целе ноћи смо ишли. И сами се у чуду питамо, да ли је могуће да се цео овај пређени простор предаје без борбе. Разданило се већ увелико.
Потрчасмо и ми остали. Била је вечност претрчати тај простор обасут куршумима, који су прштали по земљи, звиждали око главе... Са сваким кораком је расло осећање страха...
Једном призва мене. — Замисли да си командир... Непријатељ се налази на оном брду и ти си добио задатак да тучеш простор од оног гумастог дрвета па до ивице оне шуме. Шта ћеш прво да радиш?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је одређен да се прође. Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Видик се затвори и више не пропушта Светлост, и простор се испуни тихом стравом. Предвече, од хладноће и буљења ни у шта Подивљаш и, ево, нос бришеш мокрим рукавом.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Напротив, са друге стране острва, ма да је ту много већи океански простор, море не достиже дубину већу од 200 метара, па слатке воде на тој страни не садрже јегуља.
у Атлантском Океану, који су раније били нарочито брижљиво сакупљени и обрађени за године 1863—1865, за океански простор између 30˚ и 34˚ северне ширине, и 18˚ и 32˚ западне дужине, па је нађено да су се на томе простору, у то време,
Ма колико да је светлост његовог рефлектора јака, она може да осветли простор испред апарата само за неколико метара. А пошто се апарат не може хоризонтално помицати, истраживачи су принуђени
Саргаско море је један огроман површински простор, у средини вртлога од океанских струја. Елиптичног је облика, а крајње границе су му северне ширине од 23˚ и 37˚, и
Тај је океански простор покривен разним врстама алга, понајвиша алгама мркожуте боје. По томе је и сама та област добила назив: те се алге на
на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху отвори и све што је похватала изручи
ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху отвори и све што је похватала изручи се у тај простор.
Окретањем укотвљеног брода у месту, које чини да се осветљени конус помера, може се поступно осветлити велики водени простор и морско дно око брода. То исто бива и при кретању брода унапред или уназад.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља. Позади врата, онај простор испод ушију, откривен занесеном косом у страну и увијеном у свилену шамију, бљешти јој и показује сву једрину рамена
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад
А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке.
И као уздах, туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.
овоме свету одвећ нам је мало Драгих ствари дато усред хуке бурне Времена, — и све би можда лепо стало У најмањи простор једне златне урне.
Јер свет је чемер, и блато, и гад, И тесан, мемљив простор ћелије. Да ми је љубав осетити благу О којој не зна, а говори свет, Наивну, белу, у животу злом!
пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте Падне једном с наше душе јадне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сиромах Јан нађе се ненадно гдје никад не би пожелио. Замијенити неограничени простор свога завичаја са тјескобом васпиталишта, слободу са гвозедним заптом, стриково мило лице и предавање са ћосим
Име тога човјека као да напуњаше простор; дјела његова заглушила бјеху свијет, а свијет, клео или благосиљао, помињаше узбуђено велико то име — Наполеон.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и беспомоћна. (Ето баучине!).
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Око на китникезу. Порцулански јахачи. Драперија у везу: Цео простор замрачи. И ничег нема више: Ни покућства, ни звука, Ни јесени, ни кише.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Оног дана, 3. јуна 1862. године, овај је простор изгледао друкчије. Вили су први сати поподнева, и недеља. Сима, тумач у српској полицији, стајао је код отвореног
Сима је осетио да залази у неки простор у којем никада није био, а пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао пречицу,
Следећи дан је био уторак, 5. јун,1 засењен, омађијан дан, са дубоким светлостима. Од Стамбол-капије (заузимала је простор између споменика Кнезу Михаилу и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на Ташмајдану, кретала се пратња, и
данас сенка те страве каткад промакне ту, испред Стамболкапије, које нема већ више од столећа; промакне ту где је сада простор под травом и шибљем, ни парк ни сквер, и где врви од пролазника. (Кад су, на истом месту, 6. априла 1941.
и некретања, постојања и непостојања, Чарапић би да призове бар неке од до гађаја који су му, ваљда, испуњавали простор у оном времену што је за њега протицало, догађаје који су такође нека врста прашине.
Ако га има, то је простор омеђен са две стране: претпролећем 1805. и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих доба:
Небо, простор сивих, тмастих расветљења, долазило је одасвуд, али је остајало неприступачно. Одједном, као да је чуо котрљање шљунка.
Како је устанак напредовао, тако је Добрача осећао како расте простор и његове слободе и зато је постајао све строжи према себи а све блажи према другима.
Нека истина се, као сањани простор, раскривала из речи које је изговарао овај Грк, нека је црна искра запламтела међу њима и кнез је, омађијан, слушао
енергије: то задовољство у часу кад осети да је другог шчепао за неку дубоку срж и да је готово, да га сад привлачи у простор свога постојања. Одувек је то умео, али, од пре неког времена, умеће се претварало у страст, све луђу.
Надала се да је то простор који је, најзад, освојила својим одрицањем и да искушења, бар оних најтежих, више неће бити. Али, било их је.
Заузимало је то гробље простор садашњег Студентског трга, а он га је посматрао, из постеље, и помало се чудио брзини којом му се смандрљао живот.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере!
Јер ми смо давно, верна драга - је ли? Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност одњихала, из које је у крила удрила, у бескрајни простор улећела, од свачијех скрила се погледа до једнога који све прониче, - у опширно светилиште бића, ђе с' рађају
Ево слабе и малене искре међу сунца пламтеће свјетове што богатством лучах бесмртнијех потапају простор и мирове! Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како
небесах неподвижних пређем сљедујући зрачици идеје, бесконечно видим овдје царство величества, постојанства мирах! Простор им је шири растојања нег' подвижним много свјетовима; ал' се виде зраком облачени, како морски велики острови кад
круг смо давно прешли возможности: небесне су прешиљасте зраке, могу вредит смртноме погледу; небесни је простор бесконечан, вообраза сила деликатна.
Иза овог те сам исказао, ја допирем до границе мраках, мраках мећем колико свјетлости; ја овако простор разумијем.“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му
довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор свјетлости које умом твојим воображаш - да се ц'јела ова два простора у шар један зраках
и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније: простор мраках и простор свјетлости које умом твојим воображаш - да се ц'јела ова два простора у шар један зраках свијетлијех преобрате и
и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином св'јетлом проникнула у простору оном ужасноме, кога краје ја један постижем, би ти био
Не зна да је ланац миродржни свемогуће слово створитеља, које простор пуни мировима, а мирове сретним ангелима!“ ИВ Дан к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два
Страшна судба првијех небесах, о којој је помислит ужасно, она даде смјелом грабитељу случај згодан те простор завлада, и присвоји име свемогуће својом вољом, својим согласијем.
Ово страшно падење небесах начало му у тмине унесе, тме вјековах вјечно непроходне око њега нагомила кругом. Простор цјео у стара времена бјеше св'јетлим засут шаровима, лица таме нигђе било није.
Величину првијех небесах изненада рок ужасни стиже: некаква ти погубна судбина усколеба простор и мирове, и буре се страшне разгрмјеше у прошлога океана њедра; мирогубни стреси зачестише.
Попа, Васко - КОРА
се губе Испод стопала Усеве трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са поља Невидљиве усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Цео олтарски простор истесан је из једног јединог монолита: две хиљаде лађара мучили су се пуне три године док су га из каменолома довезли
Тако се простор, обухваћен аловом, постепено сужавао. На површини тог простора копрцала се већ по која риба. Како се алов све више
„Ништа се не дешава случајно, већ све из свога узрока и неопходности“. „Ништа друго не постоји до атоми и празни простор, све остало је мнење. Међу атомима нема квалитативне разлике“.
Зато предузех да опитом испитам може ли постојати празан простор“. „Да ли сте знали“, упитах га, „за опите флорентинца Торичелија, учињене у том истом правцу?
Кад наерише стаклену цев, постаде празни простор на њеном горњем делу мањи. Кад је цев стављена у толико кос положај, да је њен горњи крај надвисивао површину живе у
у толико кос положај, да је њен горњи крај надвисивао површину живе у доњем суду за мање од рифа и по, онда је празан простор у цеви исчезао сасвим“. Герике одахну. „Е, баш ме радује што ми сада испричасте!
Климнух главом. „Ја сам“, настави он, „предузео да решим питање је ли празан простор уопште могућан, а ако јесте, да га створим“. „Такву намеру није, изгледа, имао Торичели.
„Такву намеру није, изгледа, имао Торичели. Празни простор дошао му је неочекивано у госте“. „Да створим празан простор, морам, тако сам мислио, пре свега, начинити некакав
„Такву намеру није, изгледа, имао Торичели. Празни простор дошао му је неочекивано у госте“. „Да створим празан простор, морам, тако сам мислио, пре свега, начинити некакав шмрк за црпљење ваздуха“. „Ни такву намеру није имао Торичели“.
су били смештене на реципијенту, односно на чизми, приближио сам једну другој толико, да је између њих остао само мали простор, потребан за комуникацију, и преудесио сам их у вентиле који су се самостално отварали и затварали.
пиштање настало је од тога што је између дуга буретових и кроз све поре његове улазио ваздух у буре да попуни празни простор који се у њему стварао“. „Значи да је ваздух споља утискиван у буре“. „Сигурно“. „А чијом снагом?
лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не остави и не оцури са ње у интерпланетарни простор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Они дакле живе и поред свих несрећа и само нас простор и време деле. А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна, она је на путу да постане оно што сам
Па се сав простор око њега рашчишћава, и последње беже као снег беле женске прилике, па се у бежању спремају да полете, док као претворен
Тада наједанпут, цео онај простор остаје чист, сив, сав сив, пешчан и пуст, па се види да је земља остала само чиста и гола голцата планета.
Излазећи испод топлог покривача он се стресе и задрхта на свежем и оштром јутарњем ваздуху. Простор где се налазила батерија већ је био паклено обасут непријатељским артиљеријским зрнима. Све је унапред спремно било.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и како, мјесто ње, наједанпут зијевне празнина: набубрела пуноћа облика нагло се преобрати у шупљину, у празан простор, у један мали бездан мрака, постојање се одједном прометне у непостојање.
Кроза ме би прострујао хучнији ритам: слутња да негдје ван нашег ускога круга постоји други један простор и тече друго једно вријеме. Тамо се — вај, без мене! — догађају велебна свијетла збивања!
У тим размјерима, ишчезавало је и губило се стварно и свакидашње. Цио наш стварни простор, с нашим малим мјестанцем шћућуреним подно голог масива, и с читавом земаљском куглом, и читав људски род, с огњицама
Читаво је биће стремило да собом, као лаганим проријетким плином, испуни простор. И тај је порив растварања, раздвајања личности био тако снажан и тако стваран, да сам осјећао потребу да ме нека
И стога, нашим нестанком не остаје упражњено тек наше мјесто у простору, већ се сам простор одједном сплошњава у беспросторност, у непостојање.
Јер простор и вријеме пуки су жичани скелети, кавези у којима су заробљена наша бивања и наша доживљавања — крхки кавези који се
Јер и они знају да је недјеља недеља, за све и за свакога. Лежим у кревету, а слух ми је напет. У простор између мога и сучеличног павиљона запала је тишина. Мртва тишина. Као да се све иселило или позаспало.
Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски простор с насадима између два павиљона. Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду.
(Помислим каткад: па ти си несуђени слијепац?!) Простор што се нуди мојим ноздрвама нешто је што усукавам у се, што плућима удишем.
Упијао сам у исти мах слободу, простор и неспутан ток времена. Гле, откривао сам, и слобода је нешто што усркавамо у се плућима!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И не знадох да ми крв струји и тече, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.
Мада срећа нема своје лице, Њезин изглед осенчава нада, А њој човек не мери границе, Прави простор тек у њему влада. И та слика, та маглина сама Из заноса и у снима мојим, То обличје пространо к'о тама, Као јутро са
И тај поглед, к'о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове.
И причах себи да ћу једном моћи, Са мишљу коју величина даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу
постања своја, У пролазност трајну, У вечитост тајну Атавизмом неким 3а старим далеким — Дух човечји бега И на простор стаје, Разум не зна где је, Око њега шта је.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Одмах затим линије постају светлије и цео простор бива посут тачкицама трептећег светла. Слика се полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој
Или сам назрео или погодио да постоји мали простор између површине воде и дасака које су стајале на деблима и готово без свести сам испливао на површину, чврсто
Што је виши терминал и већи простор испуњен жицама, ефекат је јачи, али треба разумети да је он чисто локалног карактера и има мало везе са правим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Време је да поменем да пашњаци у мом родном месту покривају простор од неколико квадратних миља који би неких година били засејани кукурузом.
Та линија је делила пашњак од кукурузних поља и била је наш ”брисани простор”. Мото Француза на Вердену је био: “Овуда не смеју проћи”.
питање на које би требало одговорити било: како се преносе силе између електричних и магнетних оптерећења кроз околни простор, да ли на исти начин као гравитационе силе, или на неки други начин?
бројне линије које су у свакој тачки простора означавале смер електричне или магнетне силе, и на тај начин је читав простор око оптерећења изделио геометријски у тубе којеје назвао линије сила.
Према томе простор, укључујући и вакуум, мора реаговати на Фарадејеве линије сила то јест када је електрицитет представљен њима када се
Према томе, електрична сила која изазива повећање оптерећености сфере, повећава и број линија сила кроз околни простор, наилази на мању реакцију околног простора уколико је овај пермеабилнији.
Ако је ова теорија тачна, онда се електро-магнетни поремећаји морају простирати од извора на све стране у простор, а не само дуж проводника, у облику одређених таласа са коначном брзином простирања.
Природно је да се човек упита шта је онда ново у Херцовом раду? Уопштено речено, Херцови експерименти су показали да простор који окружава осцилатор (сфере са додатним бакарним шипкама) учествује у електричним осцилацијама у савршеној
Због реакције простора долази до појаве звучних таласа који се зраче у околни простор. Крутост и маса звучне виљушке одређују периоду вибрација, тј. висину тона виљушке.
кола, електричне линије сила у простору око осцилатора супростављају се деловању машине која их сабија у овај простор и тако их згушњава. Ово је слика деловања линија сила које сам научио од Фарадеја на острву Аран, али је нисам разумео.
са својим електричним осцилатором, а његов главни циљ био је да одреди да ли електрично поље, то јест електрифицирани простор око осцилатора, реагује на сличан начин као што реагује ваздух када га покрене заосцилована звучна виљушка.
Херц је први доказао да део енергије зрачи у простор, на сличан начин као што енергија звучне виљушке зрачи у виду звучних таласа.
Ћипико, Иво - Приповетке
До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се просушене паштице скашених маслина. Вас простор испуни са врућином, димом и паром; ваздух заудара млаком гњилоћом и јетком жестином што омамљује и задржава дах тако
Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без свеће. Над огањ неко од оне тројице беше надвисио бакру; стога је она морала своју
Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе. Мека месечева светлост продре пред њом до на крај куће, све до кревета.
И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”. И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта.
голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.
Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци.
Цвијета сама силази низбрдицом, низ кратке тканице, пут града. На савијуцима уставља се и гледа у простор пред собом. Тужна је и замшпљена, а не зна узрока.
На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у простор и прегара се. Али наједном из тога стања отрже је брзина пароброда, заселци и питоме баштине што за њом заостају.
Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.
Мисао двију жена бјежи још даље од непрегледне пучине, а раширене зенице, у којима се одбљескује свјетлост и простор, као да у се купе проживљелу младост и носе је далеко у туђину.
А кад сутон паде на море, простор и њихове прилике, сиђоше, као вјерне друге, међу осталу чељад. Пролазе дани у великоме мору без јачих промјена.
Њој се врти у глави и чини јој се да простор нагло, бјежи у правцу откуда су отпловили. Онда заборавља све и за час не чује ништа до куцање његова срца.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сви ми одвећ добро знамо да Косово није ма какав, него почетни простор наше културе, почетни у староме, средњовековном значењу: где је нешто почело, то му је и почело.
У основи је „тамни вилајет“ просторни појам. Али се чини да књижевно уобличени простор није толико код Настасијевића колико је код Станковића погодан за нешто ближе разумевање балканске културе.
Затворен и у исти мах активан, кућни и варошки простор који поставља ограничења не само на кретање него и на држање тела Станковићевих јунака у ствари је истородна
Врло је важно одредити доњу и горњу границу књижевности зато што се на тај начин омеђује њен засебан семиотички простор у култури. Разуме се да је језик медијум књижевности. Национални језик медијум је националне књижевности.
Али код Станковића тамо има и допунско значење: означава простор на ивици вароши, а она се тог места плаши. На основу само овог једног јединог примера може се закључити да је
И заиста код Станковића простор није једнолик, хомоген, без квалитета, него се разликује према степену затворености/отворености и близине/удаљености
Што је ближи периферији и што је простор отворенији, лик је узнемиренији и подилази га потајни страх. Што је, међутим, ближе средишту и што је простор
Што је, међутим, ближе средишту и што је простор затворенији, лик се осећа сигурнијим и срећнијим. Очигледно је да овакав, квалитативно издиференциран и активан
Очигледно је да овакав, квалитативно издиференциран и активан простор, који видно утиче на понашање ликова, припада врло давном слоју старобалканске варошке културе.
саставних делова српске културе (јер се култура дефинише као глобални „систем системâ“), обликован је један специфичан простор који је већ давно био пао у заборав.
И то удвостручена, с двостраним преносом: са човека који се креће на простор по коме це креће, и обрнуто. Сложено преношење – видљиво код хипалаге – наћи ћемо доцније, у Откровењу, сажето у готов
као и веза тела с простором: као да тело и предео једно у друго пресежу, и као да при кретању тела осећамо како се простор размиче. Има у томе нешто од ранога, инфантилног искуства, али и нешто од старога, архаичног културног памћења.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тај апстрактно замишљени простор, испресецан густом мрежом граница, заправо кореспондира с чињеницом да је Станковић, као ретко који наш писац,
Цео је пут приказан с једне стране као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих
је у примарни троделан образац „најближе - даље - најдаље” који је широко преношен на време (сада, тада, онда), на простор (овде, ту, онде), на припадање (мој, твој, његов), итд.
се опис редовно даје са места које тренутно заузима јунакиња, а њој се кретање очигледно ограничава на кућни, домаћи простор (не напушта га), кад год треба приказати шта се на улици дешава, она се пење горе да би са прозора могла видети.
Као што се лако дȃ видети, чудесно је Станковић искористио кућни (домаћи) простор да с њиме саобрази или чак да помоћу њега организује јунакињино опажање.
дакле, тако што се ово друго редовно повезује с оним првим: што Софка може видети онолико и онако како јој то кућни простор дозвољава. И то је у Нечистој крви доста очигледно; може се навести већи број примера.
Разлици у простору међу спољњим и унутарњим (собни је простор унутарњи у односу на дворишни, а оба у односу на улични) придружује се разлика међу далеким и блиским; такође и
А видећемо да може зависити чак и од положаја тога тела. У првом случају простор се опажа објективно, што би одговарало спољњем ауторовом погледу; отуда и именовање које не зависи од субјекта
У другом случају простор се опажа субјективно, што одговара имагинираном месту (положају) које заузима неки лик (његово тело); отуд и именовање
он, она. 122 Код Станковића претеже други случај: по правилу се замишља да је лик заузео неко место са ког се простор опажа, па се у том случају употребљавају заменице.
средства која називамо упућивачима; наводе читаоца да се несвесно смести у Тодорин положај, и отуда замишља собни простор, па и доживљава. Јер има нешто у том опису собе што га чини топлим и блиским, а тешко је открити шта све.
126 Човека збуњује непознат простор; кад у њему не налази интуитивно препознатљиву а, најчешће, ону меру на коју се, још дететом, у кући навикао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети. »Српске Илустроване Новине« 1881.
»Невен« 1890. ЗАЛУТАО АНЂЕО (По француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут ето рају окренуо је леђа И летео је, ни сам не знајући куд.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним степеништем Мој је завршен дан.
НОЋ С ОНЕ СТРАНЕ МЕСЕЦА (1956) СОНЕТ Ти простори ме ужасавају ПАСКАЛ Простор који ничим не подсећа на себе, птицама померан, ветровима сличан, сам у себи, сам за себе, ничему вичан, вечити
себе, птицама померан, ветровима сличан, сам у себи, сам за себе, ничему вичан, вечити почетак ужасан, без потребе. Простор језиком трајања препричан и претворен у вечност која ником не треба, вечност за проклетство, које будно вреба под
Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли
сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.
ВИИИ СЕВАЊЕ НА ПОКОЈНИКА Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж клијањем кроз кору
ко да га открије Трава расте из његовог имена и спас Једини је будан а само је глас Чули су га ал га нико видо није. Простор и време између свега што бива Безгрешним говором превазиђе у светлости Кад горе градови у самоодбрани.
дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу храни. И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје.
ИИ У сну то стојим испод запаљеног дрвећа пред чудним знацима и више немам руке у простор прогнан и у време. Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух.
лађа носи терет изгубљеног времена и наше мртве пријатеље у шуму без птица требало је прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и
Нисам први који се плашим да не ослепим забринут за дубину свога ока кад гледам у језеро или у простор. А ништа није теже него гледати читаву вечност са неког зида.
зрно у заборав Ослобађа ме бога њена провидност Слична птицама које прелетају мора (Конфузне птице не схватајући простор) Њена безболност њен цвет без памћења лишише је бескраја иако је дело два света Иако експлоатише једну супстанцу
Краков, Станислав - КРИЛА
Они га нису ни спазили. Изашао је врх самих ровова, и погледао празни самртни простор пред њима. Видео је и изрешетано дрво где је у пламенима...
Петровић, Растко - АФРИКА
Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.
пуна, не толико рептилија, колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана. Онај огромни простор, од западне до источне афричке обале, који се зове Судан, могао би се звати саваном.
Инструменти су само бубњи, огромни положени бубњи, обешени о рамена црнаца, и звечке. Простор за играње је велики: ипак шеф игре бичем размиче оне што играјући сужавају круг.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од набијене глине; стрме
Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ. За играње остављен је велики простор опет осветљен само месечином која се појавила и мојом лампом.
Одједном један белац са лампом. Кад уђем у његов осветљени простор он мс тужно и уљудно поздравља. Прилази ми: — Добар вече! Добар вече, када сте дошли?
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони. На средини воде он
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Више војника мучно би и стало у шанац). Још је шанац био наоружан са четири четворо-фунтова тешка топа. Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри из шанца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Вечност само?! — Е, па шта је! Е, па шта је простор тај!? Испунити кадар га је Један цигли уздисај. XИИИ Као свећа воштаница, Коју је држала Рука малаксала, И
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пренебрегао сам живот и померих се. Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор. Био је пун мртвих војника. Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили.
Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја. Најзад наиђосмо на зачеље наше чете.
У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану. Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак.
Чуо сам жагор војника који су некуда ишли. Да неће сада да почну? Изишао сам журно. Ракетла осветли простор као на дану. Један од војника налете на мене: — Тражи вас командир. — Где је? — Тамо, где сте данас били.
— Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим. Неко кресну шибицу и слаба жућкаста светлост обасја простор. — Пази, ови се већ спремили — рече смешкајући се командир.
На фронту се све утишало. Само подаље прасне понека пушка. Негде лево блесну ракетла и светлост обасја простор пред нама. Онај се свуче у ров. — Да их само не примете — стрепи један од војника.
Вратићу се на фронт, а одатле у Србију. Она ће отићи у Белгију. Нас ће раставити и простор и време. А ово младо тело припашће другом. Ја сам сада обичан чувар који има да је сачува за другога.
Али сад је ноћ... Стрепели смо од ракетли, које осветле простор на читав километар у круг... Чули се повремено пуцњеви са истакнутих објавница.
Ја сматрам, после тога напада, кота Доброга Поља смањиће се за неколико метара. — То значи, на један топ долази простор од три и по метра... Ха!... Па људи да су мушице, нема им спаса. Пели смо се већ серпентинама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана. Запјевај нам слатку пјесан, радост оног брака Кога простор још раставља једне ноћи мрака, Све те мисли, све надежде, предвкушене сласти, Што ће двоје уживати сутра с пуном
Ћипико, Иво - Пауци
Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана. Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га приведе.
И тога часа осјети око себе празан, пуст простор, и у томе простору уоколо као да нема ничега жива осим њега. Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада
У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне. Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.
га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана. И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља...
— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! Коза се наднијела над простор и надвирује се. Брада јој подрхтава како миче њоме.
Са свих страна продирала је јесења мокрина. Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор. Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико
Бидан, доша' је кост и кожа! И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор. Крај застора задржи у руци да Иво прође први. За њим дође Марија.
долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. — Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи!
мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...
Смисли се, и изокола пође к њој. Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила. Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима.
топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу”.
И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ма колико био широк, тај бахати рокач не може одједном испунити сав простор. Ма како се гицао и ширио, џилитао и пропињао, он једновремено може заузимати простор од једног хвата и ништа више, и
Ма како се гицао и ширио, џилитао и пропињао, он једновремено може заузимати простор од једног хвата и ништа више, и увек ће се наћи неки довољно одвратан ћошак у којем тај пробирљиви кицош неће хтети да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време. Желите - а то је за мене заповест - да у писмима наставим моја расматрања и причања.
Ето, тако ме је померање у простору бацило у далеку прошлост. Јасно ми је да су простор и време толико међусобно повезани да их је немогуће сасвим раздвојити.
То је основна замисао модерне теорије релативитета, која, као што је то Минковски први замислио, време и простор стапа у један четвородимензионални континуум.
Моја фантазија се довољно разиграла и осмелила, па зато покушавам да се уживим у тај четвородимензионални простор. То није лака ствар. Ваља замислити четири осе, три простране и једну временску, управне једна на другу.
Фидијина Атена Партенос носи, испод свог белог врата од слонове кости, попрсник од сувога злата. Само је опистодомос, простор, где се чувало државно благо, опустео: пелопонески рат и македонска најезда добро су га испразнили, али се жртвеници
Њих нико више не преброја. Те су звезде испуниле бесконачни простор докле год га можемо сагледати. Неке су нам ближе а неке даље, неке мање, неке веће, али су све огромне.
Са Земљиним Месецом, свега их је двадесет и девет на броју. Онај велики простор који лежи између Марсове и Јупитрове путање није празан.
“ - „А зашто не? Видео сам често гломазна тела како се, бачена у вис, пењу, падају и крећу кроз простор.“ - „Када би се Земља кретала и обртала око своје осе како то учаху стари Питагорејци и Коперник, зар нам не би онда,
Само код улазних врата остављен је простор за пролаз. У средини најдуже стране трпезе посадише Тиха на почасно место, а преко пута њега седе домаћин.
Безваздушни интерпланетарни простор не смета ни најмање пролазу Сунчевих зрака, нити их слаби, ни расипа. Али када стигох у планетске атмосфере, које
Казаљка нашег барометра стоји на нули, ми прелећемо безваздушни простор који нас још дели од Земље. Казаљка термометра није још ни ушла у његову скалу која почиње са 50 гради испод нуле.
су немилосрдно разорили камени, мозаиком украшени, патос оркестра, заменили га слојем жућкастог песка и оградили тај простор, намењен за гладијаторске борбе, зидом од ломљеног камена, који, у свом незграпном, простачком облику, одудара од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Улаз у кућу је само један, масиван, окован, једнокрилањ Свуд око куће брисан простор, башта чак доле, иза споредних зграда. Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето.
Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо, оне што одлазе и оне што остају.
— Нико се више Јани не смеје. Деца осетила, на свој начин, непогрешан, како је велики простор где живот не ваља. Ухватиле се, као обично, испод руке, и стегнуле се у клупче девојчице. Деца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Па онда, кад сте већ и тај напор постигли, ви наилазите на трећу препону: један широк простор и по њему расуто огромно стење и камење бесконачних и уображених количина, а прескочити једну бесконачну или уображену
данданас не знам, сем ако то не одговара ономе пропису у егзерцирним правилима по коме је „кретању циљ да се известан простор прође за извесно време са што мање умора“, или је можда то услуга коју војска чини општини и држави, набијајући у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пијуцима буше чауре. На фуражна кола бацају сандуке, архиву, па их поливају гасом... А дим од сагореле коже гуши. Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима...
— Где ме водиш? — Доњи Пожар. Пред нама се указа село Биџа-Махала. — Туку ли овај простор? — Не знам... можда. — Зауставићемо се иза села рече ми.
Најпре наша, а онда и њихова. Са ове осматрачнице пратимо дејство једне наше батерије, која туче леринску станицу и простор око ње. Друге траже њихову артиљерију.
Отишли смо до треће батерије. Око ње је простор био разривен. Наскоро пронађосмо место где је ударило цело разорно зрно, а није експлодирало.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па ниједан живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале
Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње,
Ако бих тај нестанак могао поднети, не бих ипак више певао речима: извесне своје заносе бих крештао и дерао у простор. Више свакако тиме не бих био лирик, али би то било највише што бих могао и довољно.
И то је оно што се сматра испаштањем, још у овом животу, грехова: сувише велико богатство искуства, сувише проширени простор да би садржавао понова упрошћену младићску тежњу, а да се ова у мукама не декомпозира у ствари ни сам свет, то
истина; О па ако морам умрети, јер престаје ми дисање И престаје, у простор, мог тела споро зидање. МОЛИТВА ВУКА Бар спавај, бар спавај ако мораш црћи, зли путниче, Увек на обали дана, којој је
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1904. НОЋ Укочила се Ноћ, кô авет страшна, Запрла ногом у земљу, а главом У црни простор неба недомашна, Па шиба вјетром и муњом крвавом. Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата.
Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чарни — црни чаршија — трг, пијаца чатали-јулар — рачваст улар чатити — читати чатрња — цистерна, бетонирани простор за чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник);