Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења појављивала се у виду неке мутне просторне тежње. Затим, постепено се избистравала: оно првотно нејасно „отићи некуд”, „некамо побјећи”, уобличавало се у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али је занимљиво да очи његових јунака не опажају ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или теткаЗлатине очи код Станковића.
Ваљда је и због тога у његовим раним песмама душа добила просторне особине. Упросторена је. Изразитије но код иједнога другог српског песника.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
29 Сличан је опис ефенди-Митиног бекства и његових повремених долазака, где треба обратити пажњу на просторне прилоге будући да они упућују на лични доживљај: „Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се
у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два
телесном осетљивошћу иде и особита осетљивост за промене у простору: промена сразмера у простору и промена степена просторне отворености/затворености лако налазе одзива у њеноме доживљају.
Потпуно исти поступак налазимо, рецимо, и у Нушки. Заправо поступак удвајања (два „ја” ) и увођење просторне и/или временске разлике сасвим су уобичајени кад се приповедање у првом лицу заснива на сећању.
У исти је мах оно што око перципира преломљено у души Исаковичевој: синтаксички сегментован и детаљисан опис просторне празнине кроз коју поглед пролази заправо конституише унутарње време јунаковог доживљавања.