Употреба речи просторних у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

¹ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147. ² Цивјан, Татјана, „Семантика просторних и временских показатеља“, Расковник, 31, 1982, с. 69. ³ Елијаде, М.

Цвијић, Из друштвених наука, Вук Караџић, Београд 1965. Цивјан, Татјана, „Семантика просторних и временских показатеља“, Расковник, 31, Београд пролеће 1982.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Све је повезано, свему је корен један и исти: у поезији речи оживљавају успостављањем веза, премошћивањем временских и просторних бездана, а слик је тачка у којој се линије смисла на најблиставији начин секу и употпуњавају.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али, на основу приказа просторних односа, на основу конкретнога њиховог опажања садржаног у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са

Нај потпуније опонирање просторних својстава не налазимо, међутим, ни у тој ни у другим приповеткама, него у Софкином доживљају.

]. Страх, страх, да се излуди!”194 Веза између просторних ограничења и моралних прописа иде у ред најтамнијих и сасвим непроучених појава код Борисава Станковића.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности