Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко год одвећ хвали једнога народа без разума простоту, или мора бити сам простак, или је лукав и злохитар, пак у томе находи своју корист да други остају у простоти и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво. У њиховом кругу, могли су се, на прсте, избројати они који су знали да читају и пишу, а немецки их је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
гомме éластиqуе) — овде: Шамикина узречица без неког одређеног смисла, најчешће означава простоту; иначе: гипкост, растегљивост Дамензеітунг (Даменцајтунг, нем.) — Женске новине (лист) дандy (денди, енг.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је све било на романтичарској девизи éпатер ле бон боургеоис, »опсенити простоту«, и од тога бацања праха у очи, од тога изигравања генија, Лаза Костић је направио себи програм и у животу и у
»У простим песмама, вели он, чувао сам простоту, као непомирљиви непријатељ такозваном високом неразумљивом певању.« Отресајући се свих »измишљених осећаја« и »чедних
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Епископ: „Мене многи осуђују што ја публично месо једем; но, ја волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х] потајно и крадом јео.
Они који не знаду, пак верују оваке згадне и срамотне фабуле, њима ће милостиви бог за њи[х]ово незнанство и простоту простити; но они који знаду, а не вичу колико год са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима
на ползу општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле као разумни и словесни људи, и нека се за своју простоту својеј ползи не противе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Поп, видећи простоту, и у шали, каже сељаку увативши се руком за ћошу од клобука: — Ево ова, зато што ми знамо свачије грехоте, а нико
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш. О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
је Лауш био на краљевом ратном походу, Артемије рече да су такви обичаји у преписци са владаоцем, да краљ не подноси простоту, воли китњасте и отмене реченице јер се тако пише у Константинопољу, па му је стало да своје људе научи лепом опхођењу