Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И она изађе. После тога донесе бео везен чаршав да га простре по асталу. То је чинила само да се нађе као у послу, а после је узела стакôце, па га допунила ракијом и метнула на
Уча се жалостиво осмехну, па му својим благим гласом одговори: — Године, синко!... Он, наместо катедре, простре лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Претвори се болестан, уђе у своју пештеру и колико је год дуг простре се и пружи. Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу.
Безбедство и мир начал|на су и највећа у општеству добра, а в прочем: како себи ко простре, онако ће и лежати; како сеје, тако ће и жети.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... Ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, заструг межганика, па и
Стамена запали зубљу луча на огњишту, па оде да простре гостима. Вуја се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње спавање, па тек завара очи попу и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари. Жена оде да простре. — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. — Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Као помамна улете женама у кухину: — Јесте ли чуле, ви? Жене, па да не чују! — Ја хоћу сад да ми се простре под липом.
Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
32. А преко реке подижу се горе, А више горе гледај, какав шар! Вечерње када сунце простре море, Облачак никак' му не квари жар, О сретно тако, сретно, гледај, море, Ужива око неба красни дар!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре. Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?
Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову слатку, летњу, тиху, вечерњу тишину!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пред воденицу, па и њу убију и одеру, па месо баце кучки „да му“, вели, „ни она не би гладовала“, а све три коже простре по крову воденичном да се суше, па се почне с воденичаром гостити погачом и печеним месом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени. Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни. За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Дајте мени! Где сте је нашли оволику? СИМКА: И кад би неко хтео да простре столњак! ВАСИЛИЈЕ: Јелисавета! (Јелисавета простире столњак на сто под липом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.
сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по нашим улицама. Преседесмо цело после подне, чекајући и ништа не радећи.
И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа дана.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.
Ћипико, Иво - Приповетке
Нико не трену оком. Тај подмукли мир увери је о несрећи. Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде? — и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче.
Осветли га, спуштајући се на њ. Цвета полети за том светлошћу. Обухвативши рукама кревет, простре се по њему као да види на њему свог човека и жели да га огрли. Деца се приљубише уз њене скуте. Крију се у њих и плачу.
Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед. Домало, једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Т. има извесну улогу и у врачањима и гатањима. Девојка која жели да се уда простре уочи Ђурђевдана под какву младу т. неношену повезачу, па сутра пре сунца затресе т.
уочи Ивањдана »обноћ нарасте, цвијета, сазори јој цвијет и опане«. Сем тога, ако се испод б. простре »девет свиленије шудара, како море сјеме на њи пасти: оно, како У себи снагу и моћ имаде, пробиће осам тије свиленије
Ћипико, Иво - Пауци
И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи. — Таман се уза сламу приљубила, — помисли и исправивши се, вели јој: — Сада је све у реду, уђи!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« (Господична се мршти.) »Оће ли се Амор на мене смиловати да слаткопуна своја крила на нас обоје простре? О, небо, о, судбино!« — и проче. Ова девојка има 50 иљада, али јако пробира. »Зар је моја судбина тако свирепа?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
Сједе Грујо вечер̓ вечерати, ал̓ не може була да вечера, већ све гледа дијете Грујицу. А када је по вечери било, она простре мекану постељу; леже Грујо с булом у душеке.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Мане је волео да теферичи. Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме