Црњански, Милош - Сеобе 2
Видиш ли, Шокице, ову моју раван? Сан за човека, а трку за коњика. Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара. Док се само дохватим коња, тркаћу се са њима све до Бачке.