Милићевић, Вук - Беспуће
дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ понови он. „А амо те не веже ништа, до...“ „Није то!“ викну он, а погледа је као да је очима простријели. Стана се диже и шћеде да потече, али он јој не пусти руку. „Сједи, молим те... сједи. Реци ми што си наумила, сједи!