Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Он не види шта му је у лули, а прича нам шта је за облаком! Он нас учи просу и пепелу, он нас учи рогом, он нам пут показује кокошијом ногом!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И тако пођемо ми одма сложно, и таман дођемо у поље под Кличевцом (где је сада кула озидана), а од љубостињске ћуприје просу се око стотине пушака. На то ми се наниже одбијемо. Ту нам погибоше два врло добра момка из Вр̓овина.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ветрић му је хладио врелу главу... Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода..
— рече Алекса. И заиста! Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси... Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ Огроман карневал, као море шумно, Просу се на Страдун; и ни трен да мине, Сипљу већ у битци што поче безумно Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.
Магарац лагано чупка траву, око старих знамења и племићких грбова. Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али топлим заступством светога код Бога, пропаде са својом празноумном замисли, јер не просу тулац стрела нити мач извуче, већ када је дошао до града, Божјим судом од невидљиве ране у срцу умре и напрасно сконча.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се, како видиш, просу по леђима. У кукурузима је шапутао повјетарац јављајући да се примиче зора.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.
Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али из засједе просу се нов грозд пушака, те тај паде. Као муња брз допаде Марко Јокашев, те преграби Мушовића главу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. (Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Де цвет пао, ту се и примио, Ко је тако чудо још видио? Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје
Сунце с' оте, уз небеса оде, Сјајне луче просу на све стране, И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима
Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.
И тама беше и већ беше касно, Ал' ето месец указа се јасно, И просу бледо то своје видело На брдо, долу, и у њојзи село.
пушка мисли да је шала, Баш у главу Турчин Србу згађа, Згађа добро, но лоше погађа: Опали му ту дивну кићенку И просу му ките по зеленку, Ни ранице Србињ не допаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Престадоше Ђурине и самарџијине шале, спласну разговор. Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјенка, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато седох за чокот, откинух грозд, он ми се просу, зрна одлетеше и разасуше се. Почех да их прибирам и да им загледам ону њихову глатку површину, скупљам мед што се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што су, а на једном листу отворених књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А жена ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за доброг Ћосу.
Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес! Истога трена заигра муња, планула снагом свом, просу се блесак, а за њим тресак, удари моћан гром. Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе.
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном се сјајно растопљено сребро просу по далекој води; и то тамо где сам мислио да воде и нема већ да је обала, дубоко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Настаде прави лом. Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловичке омладине.
Сад се све променило. И како то тако одједном? Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура... Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да од њега нема важнијег лица
Деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа... Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.
Знам да ми у косу, по зори руменотамној, туђа, уморна, рука, бледи сумрак просу. А да веселости мојој, чилој и потамној, две заспале, болне, дојке не дају да се гласним криком баци по трешњама, што
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ко нас, ко просо, у простору просу?” Понекад, кад ветар свој вечни припев загуди, Луда ми нада за трен испуни груди; Помислим: можда он срећне
ОКЛОПНИЦИ Јутрос маглена се стушти јесен, И по стазама просу се кестен. Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Прогризе јој сису у посање, рајско пиће просу у њедрима. Стижê ђецу родитељска клетва! Станиша је образ оцрнио, похулио на вјеру Христову, на јуначко племе
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ. Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла. Момци се вртијаху и сагињаху да струкама покрију чаркове вељијех пушака.
Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди. Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази? (Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника? (Сунце на изгреву иза брда) 255 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита?
(Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи? (Звезде) 270 — У ноћи свијетао, а у дне таман?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Опет цар: „Што, море?” А чобан одговори: „Припече сунце Илијнско, па це отопи они кљук и мед па се просу по долини вас.” Тада краљ рече: „Валај и јест ту било зла.” А чобан прихвати: „Валај није зла, него добра.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Шта је то? Шта... — Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се.
— Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица. — Ноћу се разговара само о вампирима и злочинству.
— Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога.
Очи су му биле празне. „Што стојиш? Мрак је! Пласти!“ Одједном се сва снага, с последњим речима, просу из ње. Плакало јој се. да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.
« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А жена ти се, мој брате, сад разљути, све јој почеше из очију искре искакивати, па ти опет просу на кукавног човјека читав пљусак грдња.
Опет цар: — Што, море? А чобан одговори: — Припече сунце илијнско, па се отопи они кљук и мед, па се просу по долини вас. Тада краљ рече: — Валај, и јест ту било зла. А чобан прихвати: — Валај, није зла, него добра.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као светлост лепота се просу И дан бео и у небо бело. Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и
Ћипико, Иво - Приповетке
— Не браним ја! — прогунђа у неприлици Павле. И прелом просу се смех и жамор као у роју пчела у кошници. Илија се напреже да чује коју реч, сумња да се о њему говори, али људи
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као муњом неком, стенам’ и одјеком.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу: ура! ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.
Чим се указасмо на ивици шуме, тресну пред нас прва турска картечна кутија, и картеч се просу као да бацаш пуну шаку пшенице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Све му разли пасуљ по лицу и оделу. Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.“ И командир се насмеја. — Слушај, вечерас појачана опреза.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— И Јаблана јутрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору! — просу се опет шапат, болан и дрхтав шапат од уста до уста, а из поља од торова разлијегало се жалобитно јадиковање малог
— Не шједај, Симеуне, на ту клупу! — викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне. — Малоприје нам се не'отице просу ком, па је, прошћеш, мокра. — Није ни он најсувљи — промрмља неко иза каце. — Шта ви то причате о мени?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Од страсти су моја усахнула ребра. А данас ми очи устрепташе бесом И зазвони душа ко харфа од сребра. Твоје око просу дрхтај мојим месом.
А кад се поноћ низ падине просу, У сенци вења један цар Балкана, Растурив своју позлаћену косу, Одмарао се од ноћи и дана.
Ћипико, Иво - Пауци
— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу и, прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже—боље, тури у кесу и, држећи је у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Две виолине, две тамбуре, брач. Милан ће својим дубоким страсним гласом држати соло, а упадаће збор у четири гласа. Просу се низ песмица: песме љубави, младости, растанка, и најзад оне туге којој нема имена, која подједнако гуши младо и
Изгледала је, онако болесна, као мумија, али резултат је испао позитиван. Просу се глас по варошици да то сигурно долазе у посету син и снаха, богаташица једна и велика госпођа, па се свекрва спрема
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цар одлучи да будалицу сјајем задржи у свом подводном царству. Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда!
— Не сме човек пару у џепу да понесе... — Док има пријатеља и новаца ће се наћи! — просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука!
— Пих! Па још моја баба имала је такву метлу и бацила је кад смо набавили усисивач.. — Гомилом окупљених људи просу се смех, а дечак поцрвене. Његова метлица изгледала је, заиста, јадно. Али, чистила је. Чистила!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па
'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се просу испод јоргована...'' ''А што су ти мутне очи тако? Кô да ниси спавала никако?
И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
шура; руке шире, у лица се љубе, за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ Богдане обрањена зета и челенку, просу сузе низ господско лице: „Весела ти наша царевина!
Клобук даде кнежевој војводи. Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену пуче, златна копча на десном рукаву: „Тешко
рујно вино служи: узе чашу Краљевићу Марко, чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу, чаша паде, вино се не просу.
Марков соко јогуница, као што је и његов господар: он не даде утве златокриле, већ сокола шчепа везирева, па му просу оно сиво перје.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви за њим! Читав разред, као да је једва дочекао ту команду, весело јурну напоље и просу се низ двориште у правцу густа љескара куд је умакао бјегунац. — Држи га! Држи гааа! — Аха, не дај тамо!
Одједном, нагло, ходник се заврши као да је одсјечен, нестаде зидова, а лепезаст млаз његове лампе просу се по равном патосу некакве чудне подземне просторије. — Шта ли је ово сад?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе, наше злобнике на нас, да нас газе и сатиру, и језичаска Луна са своји
једна млада, скоро удата жена, спусти на њега озгор с бедена парче воденична камена и сву му главу расцупа, те му се просу мозак. ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА У једно доби изведе Бог пророка Језекила на једно широко поље, пуно људских костију.
А кад пред цара изнеше, разабра како су плахо ходили у великом страху. Промисли се о том и не напи се, него просу ону воду. »Где ћу — рече — ја да лијем људску крв! аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан.
И кроз то једно дуговање на сав табор хушум пуче. На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун кораб људства да
Он се уплаши, паде му из руку здела на земљу и просу јеџек: исказа се цару јер је отровато. А цар за то право није знао, него његова свест сумњена осуди га те се од страха
Словом ка бобом за дувар залепљујући. Забаља се о туђем просу чувајући своју хељдовицу. Не гледај му попрху него обрху. Смрт је сваком за вратом сикира. Кратко добро, дуго зло.
Залудни им бише сви послови. Тешко се сметоше и побунцаше кано пијани у блату. Сав им се разум просу и расу се ниушто штоно за то апостол пише: Та где је мудрица сад и лужница? Где ли је књижевник и рабаџија?