Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одломило се. Нема воле да послује, па изиђе напоље. Црним јасеновима месечина поседела врхове, а над њима се просуле ситне звезде. Она је жена. Над свима. Земља јој се подметнула да по њој хода и њу да држи. И ноћ је њена топла река.
Краков, Станислав - КРИЛА
Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи. Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На првог, што на по пута оста, Вила руже давно увенуле, По гробу му пелена је доста, — Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља