Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се стога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
белу валогу између дојки и запљуснуо га је вал гађења због гомилица дојки у очима, оних у Београду и њених, дуката просутих по чергици на кревету, смрдљивом Од зноја жентурача... — Да те изујем? — Немој. Ако, изуј ме. Она се саже.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Око себе је чуо вапаје умирућих. Били су тако беспомоћни. Лежали су на голом камену пред Кулом просутих утроба, одсечених удова и разбијених глава. Били су слаби као деда.