Ћопић, Бранко - Чаробна шума
у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку.
У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пођу слуге те јаве господару да је све готово, али кад се врате, нађу све печење и вариво искотрљано кроз кужину и све просуто тамо амо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје како је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.
Краков, Станислав - КРИЛА
На пољу је била најлепша ноћ рата, а из шатора је ударало на просуто вино и пијане душе. Васељена је била пуна црвених бакцила.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји
Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћутô, Као тајни ужас да му душу мори Но безумно рука полетела мачу, Кад се крик
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш? Ти си бар одавно овде. (Показујући на Ташану.
дан да осване, и онда да се брзо трчи на гробље, да се види да му гроб можда није како треба, да му можда кандило није просуто, свеће угашене! И све, и њега и младост моју, знам сад више по гробљу него по животу...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта. По улицама је просуто кукурузно зрно, по свима стазама га има, у свима џеповима га има, међ прстима га има.