Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” А Далматини веле: „Ни за што није него за калуђере”, јер код њих просјак и калуђер једно значи. Кад су Атинејци почели од добродјетељи својих старих одуставати и лености предавати се, онда
Ко је они! И шта је ови? Та ми га знамо! Невредан нек изиђе само с празном кесом из свога гњизда, пак намах мора бити просјак; а трудољубив и вредан гди год дође, благопотребан је и честањ.
Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман. Један од ових заиште од неког господина да му што да, а он га почне увештавати да
„'Оћеш ли ти мени дати што ја од тебе иштем? То ти мени кажи!”, — одговори му високоумни просјак — „а то што ти мени сад говориш, држи за се; јер ја све то знам боље од тебе.” Бедна ствар: просјак поносит!
” Бедна ствар: просјак поносит! Зашто иначе знамо да нужда и убожество смирјава и велику гордост. Срамотна вешт видиш здраво тело да проси, а
Наравоученије Да бједни просјак и оскудни убог од јутра до мрака ни о чем не мисли разве како ће глад своју утолити и празну утробу задовољити, нико
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!... Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села. Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс..
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети са свом снагом непоколебљивог уверења да је богаљ и просјак. И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша. — Гле, гле ти њега! — рече Благоје.
Један просјак који иђаше на коленима пружи нама руку, она извади пет гроша и спусти му у њу. Пред кућом за концерт, иако је било већ
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте. Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару. Софра му талир подарује.
Сви се смеју — и тим је „маскенбалу” крај. После испитивају ко је шта био. Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Груди верују да „кад се дијете не може упутит ходит“, ваља да га просјак својим штапом покрене и да му при том каже: „Ајде!, ајде!, ајде.
(ЛМС, књ. 99, бр. 426) — Млад лажа, стар крадљивац. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 269) — Млад распикућа, стар просјак. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 270) — Ко у младости ништа не вреди, неће ни у старости. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак. Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина.
Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина. Кад просјак угледа врело, приђе ближе и сједе да се мало одмори и да се умије.
— Ја има чејрек сахата, ја и нема! — одговори просјак. — Ја, је ли ико још овуда пролазио? — упита јунак. — Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак.
— Ја, је ли ико још овуда пролазио? — упита јунак. — Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак. Онда јунак брже боље потрчи па оно мјесто ђе је паре оставио, ал' јест: ни ћемера, ни од ћемера трага!
— Ич никога! — вели просјак. — Е, онда ти знаш куд се дио мој ћемер, ено онђе сам га оставио! Пренерази се просјак од чуда шта овај говори, па
— Ич никога! — вели просјак. — Е, онда ти знаш куд се дио мој ћемер, ено онђе сам га оставио! Пренерази се просјак од чуда шта овај говори, па рече: — Откани се ти мене, добар чојече, доста ми је и моје сиротиње; шта ја знам за твој
Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути! Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит' зна нити их је очима видио, а јунак се успламће, скочи на њега па
а јунак се успламће, скочи на њега па га стане тући: — Казуј — вели — ја ћу те сад удавити, одавле жив нећеш изићи! Просјак се опет брани и правда, а јунак скочи па га удави.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело. Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Како да владам у царству невидљивом? Могу само да слуга будем и просјак пред вратима замандаљеним, отац који ме је ослепио за овај свет извидаће ме на оном.
жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као просјак са барикада пуцо, и ко Цезар долазио са мора. Ал чим се заљубиш... чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне
Или нашим госпођама, што воле божићне приче, што се плаше рода над нама, и не трпе да просјак виче. Или ћу великим патриотама, што говоре само о сељаку, што не сме мирисат на балегу, него на месечину млаку?
Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар се збуни и забрину. Од бриге није по каткад целе ноћи могао ока да склопи. „Проклети старац... просјак и одрпанац, залудио је овај свет, одбио га од мене, омрзнуо ме народу па ће се та фукара можда једаред још и побунити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цар узме и прочативши је рече му: „Добро, старче мој, сједи, ја сам данас цар, али да сам и просјак, ја ћу ријеч моју и потпис мој потврдити; већ причекај, да почнемо дијелити.
да не ће ни за кога поћи који њене белеге не погоди, а који погоди, за онога ће поћи, да би био највећи сиромах или просјак.
“ „Никола“ одговори му сиромах. „Надвор, надвор, из куће“ док јадни просјак онако уплашен побјеже без обзира говорећи: „За што, брате, ако Бога знаш?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам
ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући! (Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар.
Чујте аплаузе! СТАВРА: Је л ти то вичеш да ми чујемо, или да чују они напољу? ПРОСЈАК: Петнес мува банка, три глисте банка, ровци су две банке по комаду! ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак!
Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско! ПРОСЈАК: Муве су зунзаре, и то првокласне, урањене, длакаве, зелене, преливају се у златно, у свим нијансама!
ИКОНИЈА: Продајеш мамце? ПРОСЈАК: Мамце, и то одличне! Муве, глисте, ровци... ИКОНИЈА: Ма склони то, не мораш да ми показујеш!
ИКОНИЈА: Ма склони то, не мораш да ми показујеш! Је л би то могло ђутуре, а плаћање да буде у натури? ПРОСЈАК: Није да не би могло...
Је л важи? ПРОСЈАК: Није да не важи... ИКОНИЈА (Цмиљи): А ти спреми двапут шкембиће, два пива, и две купусалате! Теби ћу ја да
Комплет вечера за шаку глиста и мува! Је л она блесава? СТАВРА: Није жена блесава, него варује! Помислиш просјак, најуриш га и шупираш, а све ти после по кући прокисне! МИЛЕ: Који бог да ми прокисне? СТАВРА: Кажем на пример!
МИЛЕ: Што смо ти ми заостали! ИКОНИЈА: Зар немаш ништа боље да обучеш? Видиш ли ову кишетину? ПРОСЈАК: Мени је овај капут одличан, шта ће ми боље! Џепова имам тачно седам, колко ми треба!
У овом, видиш, блокеј, лула, дугмета. А у овом овај велики ексер! ИКОНИЈА: Шта ће ти тај ексер? ПРОСЈАК: Тај ти је ексер овом капуту чивилук! ИКОНИЈА: Ти си практичнији него што изгледаш!
ПРОСЈАК: Тај ти је ексер овом капуту чивилук! ИКОНИЈА: Ти си практичнији него што изгледаш! ПРОСЈАК: А гледај ове друге џепове: у овом држим резерву, лукац и леб, у овом овде иглу и, видиш, конац, а у овом ово
Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем! Стално би смишљо чиме ћу да га напуним!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Калуђери сами без прошње не могу живити; како је калуђер, мора бити просјак. Обарају, зидају, праве, поправљају; за све то ваља да просе. Та и други људи зидају и праве, али не просе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту је пред њим стајао као какав просјак који се приближио господској палати, али нема храбрости да у њу уђе. Два атенска грађанина прођоше поред њега и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја извадих најмању сребрну пару коју сам имао (и то ми се учини сувише издашан дар) и пружих му је. Узимајући, просјак подиже руку капи да ми захвали, али је брзо спусти да прими дарак моје сапутнице.
И у исти мах ја приметих велику забуну на обојима. Устручавајући се да прими оно што му је пружала, просјак је гледао у мене. А у руци мале Светлане био је новчаник са свим новцем који је код себе имала. — Ама узмите! Узмите!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице хљеба.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“... А овај Моравац, за кога би и Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!...
Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?.. Пристав, Циганин, раја, просјак?!.. Нијесам за вашу одају?.. Не могу сјести међу ваше барјактаре или качаке?.. А?..
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што дрхћеш, звездо!... Страх?... То ли је име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе постеље! Али...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији
просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И и ИИ БРАТСТВЕНИК Младенов ДВА ДЕЧКА
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да се људски окући. Него се вуче од врата до врата, врти онај точак, и купи крајцаре. Просјак! И увек сав капље, зато ваљда и не излази из кашља и назеба.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи оџачару. Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пуж њене разлоге није хтео ни да чује. А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак! Дебели богатун сави рогове и увуче се у кућицу. Нека га остави и крене својим путем! Пужић залупи врата и утону у сан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Херцеговини турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина турити очи — погледати Турћија — Турска туцак — просјак (в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО 399 БОГ СТРАХА 401 ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК ГОВОРИ 404 У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК 405 БОГ ПРОСЈАК 406 ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ
напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с врлим светом и с добром науком може обдаривати.
Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
Кад су једно у Бога, а његови људи, мали и велики, једно су му на очију — та му цар та му просјак. Ја мним што то о себи да се имамо држати већи и виши, повиши један од другога, кад нас тако Бог не држи?
дотле и хлебац има, може и зајмом наћи, а кад се тога пометне, и о другом не зна радити, ни се има чим окретати — го просјак остаје! Ако би му што и узајмио, веле људи, безевија је к битанга.
здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе. И собом сам цар, с које му рад неправде, с царства испада и на љуто сиромаштво потпада.
Како бољарем, тако и богаљем. О, мркоња, што на себе мрзиш! Млад левента, а стар простац и просјак. Што је муха проћу медведа, што ли је литра воде проћу Дунава и свих великих вода? Силом се кано раци натрашке вучемо.
Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се нађе. Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара. Тко размеће камење, бриде га руке.
Податљива рука никад празна не остаје. Ка слепац — без очију и у подне. Млад делија а стар просјак. Без прилике ништа не ваља чинити.
То ће вам све на ветар бити. Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се од мене, о човече, те