Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Добро је то. Слатко је. Покојно моје чедо, највише ми је то волело да једе. Узми синко, узми чедо! Па да и остале просјаке зове, и њима да раздаје. Свима да дâ а никога од тих просјака, божјака да не пропусти. А њих је пуно.
Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже. Ако јој није било ту мужа, она би скупила њих, просјаке, и заједно с њима ишла би и извлачила из гроба тога што се био завукао.
Уређивала их је, пазила да ко чије место не заузме. Нарочито је терала оне друге, богате, просјаке који по селима просе, имају у вароши своје куће па и новац под интерес дају, па кад је задушница не само што и они
Од јутра до мрака трчала је, просила, доносила. Но, само више није излазила у варош, ни на гробље, међу просјаке. Није више тамо просила и показивала се где су знали за њу и Лубу, да живе невенчани, стид је било, већ почела да
И, као у инат некоме, више није хтео ни да долази овамо, мећу просјаке, нити да проси, и виђа се с ким. Седео је тамо, или испред своје собе у коју га варошанка није пуштала или у реку, иза
Па ако на улазу затекне пијане просјаке, оне исте који га увек онако злурадо дочекују кад год и он дође на гробље, он се умеша међу њима.
И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да
Дели око себе, међ просјаке, једнако грдећи их: — На, на... — Баца им у крила, лица. — Насити се, просјачка веро. И, радостан, поскакујући,
И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб? Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му. И тако од једне до друге куће, напије се.
Милићевић, Вук - Беспуће
именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на кондуну.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
је по која гомила господе и госпођица и гледала на „друм“, по коме су промицали товари у варош, и Цигане, Циганке, просјаке, који су се разилазили по већ обраним виноградима да беру јагуриду...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и прехранимо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јече трубе Погребни марш над бићем свега света, За оне што се пате, који љубе, За просјаке живота тол’ких лета. Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа, Очајно тужно,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке. Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке. Пошље смрти разговора нема. Празна глава свака је охола: Празне тикве по води пливају. Иза тмине и сунце огране.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда би малог, заиста, требало послати у просјаке?« Као да наслути њену мисао, дечак пребледе и истрча из куће. Три дана су га тражили, а четвртог стаде пред мајку,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата дама, сва од грације и болног израза, сиђе и, по обичају, обдари просјаке. Тада пружи она букет момку, откопча свилену торбицу, па болећиво приступи убогим људима. — ...Молимо госпоју, вашим.
Ћипико, Иво - Пауци
Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет' шћап у руке, па у просјаке! Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре! И мајка му од срца уздахну. Он се у то посвема средио и наумио изићи.
За њим изиђоше све један по један. — Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ' у просјаке? — Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.
Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне. — Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Српска деца нам поју у цркви, не знају шта говоре, терају шалу, уче српске просјаке да Грцима кажу: Парасху кирије... Нема без деце ни народа, Стефане... — Можеш се преудати кад ја умрем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
је девојче и дуња у орману); У Индији, у Камбоџи, на Половима, у Судану, Свуда зима дође у своје време, Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А господа му за просјаке остати, а камо да с палицом на кога замахује! СВОЈОЈ ДУШИ Јучер си била душа хананејска, с грехом обтоварена, дор к