Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
до границе смијешног, просијед откад год га ја памтим, брижљив до педантности у одјећи и у свему другоме, стриц је просједио свој вијек у тој просторији а да никад није осјетио ни журбе ни дуга времена, једнако као ни она стабљика филодендрона
XЛИX Читаво једно дуго кишно поподне просједио сам у каваници на вањским булеварима с крезубим вјетрогоњом, некаквим параноидним причалом који је сваки дан излазио с
Ћипико, Иво - Пауци
Што од куће бјежиш? Остали дио дана просједио је код ватре, пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би се отиснула